Kako prenose irački mediji, glavnokomandujući Kuds snaga Korpusa čuvara islamske revolucije, general Ismail Kaani, boravio je u Iraku gde je održao desetočasnovni sastanak sa liderima šiitskih političkih partija koje su članice široke koalicije poznate kao Šiitski okvir za saradnju.
Prema pisanju lokalnih medija, osnovna tema razgovora bila je vojno-politička situacija u regionu, ali i unutrašnje političke prilike u Iraku sa fokusom na predstojeće parlamentarne izbore koji će se održati u novembru.
Unutrašnja situacija u Iraku
Do Kaanijeve posete dolazi u svetlu duboko nestabilne unutrašnje situacije u Iraku, obeležene rastom tenzija u Iračkom Kurdistanu gde su višenedeljni protesti stanovništva zbog nepovoljne ekonomske situacije dobili dodatnu dimenziju sa pojavljivanjem neidentifikovanih BPL koje su izvršile mnogobrojne udare na energetsku infrastrukturu regiona.
Situacija unutar šiitskog političkog bloka takođe ne daje povoda za optimizam — blok koji je težio da nastupa kao jedinstvena politička snaga sada se suočava sa ubrzanom fragmentacijom dok sve više članica koalicije najavljuje samostalno nastupanje na predstojećim izborima.
Pored toga, za Iran je posebno zabrinjavajuć i potpuni gubitak kontrole nad iračkim paravojnim grupama koje su nekada bile deo mreže iranskih proksi-snaga, ali se u poslednjem periodu sve više distanciraju od Teherana, pokušavajući tako da izbegnu da budu uvučene u direktne sukobe sa SAD ili Izraelom.
Implikacije
Nedavni trinaestodnevni sukob sa Izraelom pokazao je da stabilnost Iraka i kapaciteti Bagdada da kontroliše sopstveni vazdušni prostor igraju ključnu ulogu u osiguravanju strateške bezbednosti Irana zbog čega dolazak Kaanija, čija je jedinica specijalizovana za vojno-obaveštajne aktivnosti i hibridno ratovanje, ne predstavlja iznenađenje — stabilizacija unutrašnje situacije u susednoj državi u ovom trenutku predstavlja jedan od ključnih interesa Teherana.
No, odsustvo jedinstva šiitskih partija, kao i transformacija nekadašnjih proksi-snaga u nezavisne aktere čiji se odnosi sa Iranom sada, u najboljem slučaju, mogu okarakterisati kao vojno-tehnička saradnja znače da Teheran mora tražiti nove modele saradnje sa perspektivnim regionalnim saveznicima.
Ovo postaje utoliko značajnije u svetlu sve češćih navoda o mogućem povlačenju američkih snaga iz Iraka što bi nesumnjivo omogućilo suverenije i nezavisnije pozicioniranje Bagdada na međunarodnoj areni — i ovo je prilika koju Iran ne sme da propusti. Dalji razvoj odnosa na liniji Bagdad – Teheran može se pokazati kao jedan od ključnih faktora koji će odrediti budućnost regionalne dinamike.
Piše: Radomir Jerinić, politikolog
