Kada su američke i australijske trupe prošlog leta vežbale amfibijsko sletanje, kopnene borbe i vazdušne operacije, privukle su naslove o tome da saveznici produbljuju odbrambenu saradnju kako bi se suprotstavili rastućim vojnim ambicijama Kine. Ali za američke ratne planere koji se pripremaju za potencijalni sukob oko Tajvana, vežbe visokog profila, takozvani „Talisman Saber“ imale su daleko diskretniju vrednost: pomogle su u stvaranju novih zaliha vojne opreme koja je ostala u Australiji nakon što su vežbe završene u avgustu, kažu američki zvaničnici, a prenosi Rojters.
Sjedinjene Države i njihovi saveznici su sve više zabrinuti da bi u narednim godinama (a možda i mnogo ranije) kineski predsednik Si Đinping mogao da naredi svojoj vojsci da zauzme Tajvan, koji Kina smatra svojom teritorijom. Zašto je Tajvan bitan već smo objašnjavali, ukratko, mikročipovi i budućnost ratovanja koje zavisi od njih su glavni faktor.
Dakle, američka vojska pažljivo razmatra sopstvenu vojnu spremnost i pokušava da ojača svoju logističku mrežu. Oprema iz vežbe „Talisman Sabre“ uključivala je otprilike 330 vozila i prikolica i 130 kontejnera u skladištima u Bandijani, na jugoistoku Australije, kaže vojska.
Američka logistika je mnogo lošija od kineske u Pacifiku
Količina opreme, koju vojska Sjedinjenih Država ima ovde, dovoljna je za snabdevanje oko tri logističke kompanije, sa čak 500 ili više vojnika, usmerenih samo na obezbeđivanje snabdevanja oružja borcima. To je ono što nam je potrebno za buduću vežbu, prirodnu katastrofu ili rat. „Želimo da ovo radimo sve više i više“, rekao je u intervjuu Rojtersu vojni general Čarls Flin, glavni komandant vojske na Pacifiku.
„Postoji niz drugih zemalja u regionu u kojima već imamo sporazume da to uradimo“, dodao je on, ne navodeći konkretne zemlje. Intervjui Rojtersa sa više od dvadesetak sadašnjih i bivših američkih zvaničnika otkrili su da je američka vojna logistika na Pacifiku jedna od najvećih ranjivosti SAD u bilo kom potencijalnom sukobu oko Tajvana.
Američke ratne igre zaključile su da bi Kina verovatno pokušala da bombarduje zalihe mlaznog goriva ili brodove za punjenje gorivom, osakaćujući američku vazdušnu i pomorsku moć bez potrebe da se bori sa teško naoružanim borbenim avionima ili potopi američku flotu površinskih ratnih brodova, prema sadašnjim i bivšim zvaničnicima i stručnjacima.
Kritičari kažu da vlada nije uložila dovoljno novca ili hitnosti u taj napor. „Kada zaista iskopate nekoliko slojeva, informaciona zajednica treperi crveno u narednih pet godina. Pa ipak, neki od ovih vremenskih rokova (da bi se rešili rizici) su dugi 10, 15, 20 godina“, rekao je kongresmen Mike Volc, republikanac koji vodi podkomitet „Predstavničkog doma“ koji nadgleda vojnu logistiku i spremnost. „Postoji neusklađenost“ je definicija kojom je opisao ovo stanje, aludiravši da je Kina mnogo moćnija u ovom pogledu.
Rizici za SAD
Logistička ruka američke vojske, Komanda za transport SAD (TransCom)prebacila je više od 660 miliona funti opreme i preko 2 miliona artiljerije ukrajinskoj vojsci u njenom ratu sa Rusijom. Podrška Tajvanu, otprilike 100 milja od kineske obale, bila bi logistički dosta teža, priznaju američki zvaničnici i stručnjaci.
SAD nisu formalno rekle da će intervenisati ako Kina napadne Tajvan, ali je predsednik Džo Bajden više puta sugerisao da će rasporediti američke trupe za odbranu ostrva. Si je naredio svojoj vojsci da bude spremna da zauzme Tajvan do 2027. godine, kažu američki zvaničnici. Mnogi analitičari to vide kao pokušaj da se njegova vojska podstakne, a ne kao vremenski okvir za invaziju.
Visoki američki vojni zvaničnik, govoreći pod uslovom anonimnosti, rekao je da su zalihe municije na vrhu liste prioriteta u Indo-Pacifiku, a zatim slede gorivo, hrana i rezervni delovi za opremu.“Ako nam ponestane stvari za snimanje… to će biti trenutni problem“, rekao je zvaničnik, dodajući da je planiranje za nepredviđene situacije na Tajvanu već uveliko u toku.
Američki zvaničnici upozoravaju da bi u velikom sukobu brodovi mornarice mogli brzo ostati bez raketne odbrane. U ratnoj vežbi koja je održana za Kongres u aprilu, Kina se pripremila za amfibijski napad na Tajvan uz masovne vazdušne i raketne napade na američke baze u regionu. To uključuje američku pomorsku bazu na japanskom ostrvu Okinava i vazdušnu bazu Jokota u zapadnom Tokiju.
Potencijalni uticaj napada na američka logistička čvorišta, brodove za dopunjavanje goriva i tankere u vazduhu bio je „poziv za buđenje“ za mnoge zakonodavce, rekla je Beka Vaser iz Centra za novu američku bezbednost (CNAS), koji je vodio ratnu igru. . „Kina će namerno krenuti za nekim od logističkih čvorova kako bi Sjedinjenim Državama otežala održavanje operacija u Indo-Pacifiku“, rekao je Vaser.
Da bi se pozabavila takvim ranjivostima, američka vojska traži mesta poput Australije kao sigurnije lokacije za skladištenje opreme, čak i kada proširuje saradnju sa Filipinima, Japanom i drugim partnerima na Pacifiku. Bajdenova administracija je u julu objavila da će Sjedinjene Države takođe stvoriti privremeni logistički centar u Bandijani, Australija, sa ciljem da se konačno stvori „područje trajne logističke podrške“ u Kvinslendu.Prema internom američkom vojnom dokumentu, objekti u Bandijani su mogli da drže više od 300 vozila i imali su 800 paletnih pozicija.
U julu su američke vazduhoplovne snage izvele „Mobility Guardian 23“, vežbu u Indo-Pacifiku sa Australijom, Kanadom, Francuskom, Japanom, Novim Zelandom i Ujedinjenim Kraljevstvom, koja je uključivala uvežbavanje dopunjavanja goriva u vazduhu i medicinske evakuacije. Vojska je iskoristila priliku da ostavi opremu, uključujući i Guam.
Ta oprema je pomogla tamošnjim snagama da se izbore sa posledicama nedavnog tajfuna Mavar, ali bi takođe bila korisna u svakom budućem sukobu, rekao je general-major vazduhoplovstva Daren Kol, direktor operacija u komandi vazdušne mobilnosti. Kol je primetio da je njegova komanda odgovorna ne samo za pomoć u slučaju katastrofe, već i za nepredviđene situacije „sve do potpunih borbenih operacija, velikog rata u punom obimu“.
Promena načina razmišljanja vlade SAD-a
Došlo je do promene u razmišljanju vojske Sjedinjenih Država. Decenijama, Sjedinjene Države nisu morale da brinu o tome da će neka strana sila gađati njihove logističke baze. To je omogućilo planerima da se fokusiraju na efikasnost, usvajajući logistički model „baš na vreme“ koji je uobičajen među proizvođačima u privatnom sektoru. Taj pristup je doveo do odluke o uštedi troškova za stvaranje mega-baza, poput baze Ramštajn u Nemačkoj.
Ramštajn je bio bezbedan u sukobima sa muslimanskim stanovništvom, međutim, sukob sa Kinom mogao bi da mega baze, među kojima je i kamp Hamfris u blizini Seula, učini glavnim ciljevima, pritom i dosta ranjivim. Ovaj rizik podstiče prelazak na skuplji pristup logistici koji uključuje raspršivanje američkih zaliha i unapred pozicioniranje zaliha širom regiona. „Umesto da planirate efikasnost, verovatno (treba) da planirate efikasnost i da pređete sa „Baš na vreme“ na „Za svaki slučaj“,“ rekao je kontraadmiral Dion Ingliš, jedan od najviših službenika za logistiku Pentagona.
SAD su to uradile u Evropi nakon što je Rusija vratila Krim pod svoje okrilje 2014. godine, unapred pozicionirajući zalihe i investirajući u baze i aerodrome koje bi razmeštanje američkih trupa moglo da koristi ako je potrebno. U pet godina koje su prethodile ratu u Ukrajini 2022. godine, Pentagon je od Kongresa zatražio 11,65 milijardi dolara za opremu za pripremu opreme u Evropi.
Nasuprot tome, Rojtersova analiza Pentagonovog budžetskog zahteva pokazala je da vojska trenutno planira da traži samo 2,5 milijardi dolara od fiskalne 2023. do 2027. godine za pripremu opreme i goriva i poboljšanje logistike u Aziji.
Pentagon trenutno ima godišnji budžet od oko 842 milijarde dolara. Još jedan skup problem je zastarela flota američkih transportnih brodova. Prosečna starost brodova dizajniranih da prevoze teški teret, poput tenkova, u zonu sukoba je 44 godine, a neki stariji od 50 godina.
Jedna zapanjujuća analiza koju je uradio CNAS zaključuje: „Ministarstvo odbrane je sistematski nedovoljno ulagalo u logistiku u smislu novca, mentalne energije, fizičke imovine i osoblja.“ Senator Rodžer Viker, najviši republikanac u senatskom komitetu za oružane snage, rekao je da je Pentagonu i Kongresu potrebno mnogo više pažnje na pacifičke baze i logistiku. „Naša sposobnost da odvratimo sukobe u zapadnom Pacifiku u narednih pet godina nije blizu onoga gde bi trebalo da bude“, rekao je on za Rojters.
