U proteklih nekoliko dana inače napeta situacija na jugu Sirije eskalirala je do razmera lokalnog građanskog rata usled, naizgled, trivijalnog lanca događaja — lični fizički sukob manje grupe Beduina sa pripadnikom druzidske zajednice pokrenuo je lanac osveta koje su ubrzo prerasle u otvorene oružane sukobe.
Do 14. jula, u razmenama vatre poginulo je oko 20 ljudi, a ulje na vatru dolivala je propaganda zvaničnog Damaska — mediji bliski vlastima počeli su da plasiraju narative o navodnim zločinima Druza protiv Beduina, radikalizujući tako nomadske grupe i dajući im izgovor za žestok obračun sa manjinskom grupom.
Ulazak sirijske vojske
U popodnevnim časovima 14. jula, jedinice nove sirijske armije uz podršku radikalnih sunitskih grupa ušli su u Al Suvejdu i u koordinaciji sa Beduinima pokrenuli ofanzivnu operaciju usmerenu na zauzimanje oblasnog centra.
U prvim časovima borbi za grad, Druzi su značajno potisnuti, zadržavajući prisustvo u jugoistočnim blokovima — na zauzetim teritorijama, nova sirijska armija i s njom povezani islamisti započeli su sa pljačkama i zlostavljanjem civilnog stanovništva.
U odgovoru na nepovoljan razvoj situacije, u sukob se kroz nekoliko časova uključio Izrael čija je avijacija izvršila udare na položaje i logistiku snaga pod kontrolom Damaska — druzidske grupe iskoristile su ovaj predah da se pregrupišu i do kraja jučerašnjeg dana, već su prešle u kontraofanzivu usmerenu na povratak kontrole nad Al Suvejdom.
Perspektive
Trenutna situacija na jugu Sirije može se pokazati kao početak dugoročne bezbednosne krize koja će dovesti u pitanje sam opstanak ratom razorene zemlje, bar u njenim trenutnim granicama.
Šanse za miran suživot Druza i Beduina u ovom trenutku se čine ravnim nuli i bez obzira na ishod trenutnih borbi, neprijateljstvo dve grupe nastaviće da postoji kao stalni izvor tenzija u regionu.
Pored toga, trenutni sukob predstavlja i mesto ukrštanja različitih interesa — za Damask, reč je o šansi za likvidaciju druzidske autonomije i ponovno zauzimanje oblasnog centra gde Druzi kontrolišu lokalne institucije još od maja.
Za radikale, radi se o pokušaju obračunavanja sa još jednom manjinskom grupom pri čemu već sada vidimo naznake mogućeg ponavljanja alavitskog scenarija.
Za Izrael, trenutne tenzije predstavljaju ne samo izgovor za održavanje sopstvenog vojnog prisustva u Siriji, već i mehanizam skretanja pažnje unutrašnje publike sa političke krize koja se nakon okončanja sukoba sa Iranom još jednom našla u žiži javnosti.
Piše: Radomir Jerinić
