Minimum što Rusi moraju da odrade (da bi kako-tako spasili obraz) bilo bi da dobiju kontrolu nad sve četiri nove oblasti u totalu, plus Krim i da im zapad i sama Ukrajina to priznaju. Dok ostatak Ukrajine ne bi smeo u NATO, a jezik i ruska Crkva bi uživali ustavom zagarantovan status. To bi bio minimum minimuma delimične pobede. Pošto bi tako kontrolisali veći deo obale i skoro 60% resursnih i ekonomskih potencijala Ukrajine.
Njihova verzija Dejtona bi već podrazumevala Harkov, Nikolajev i Odesu. Ukoliko na kraju svih rundi pregovora (pošto je ovo prva) ostanu bez minimum tih pet oblasti uz gore navedene identitetske i geostrateške garancije (nema ulazka u NATO) možemo pričati o delimičnom porazu. Priča se da će Putin u prvoj rundi izvojevati da se Ukrajina povuče iz Donbasa, ali to ostaje da se vidi. Ako se to desi to je solidnan početak pregovora. Ali minimumi minimuma su jasni. Ukoliko Rusija pogazi svoj Ustav i nekoliko desetina hiljada poginulih za račun splačinarenja, onda će to biti užas. No ostaje da vidimo. Ovu godinu je Putin iskidao, i inicijativa na frontu mu je bivala sve intenzivnija, ali vreme će reći ka čemu će sve to ići.
Dalje imamo još jednu lošu vest za Iran i Rusiju. Pašinjan, je iznajmio Zangezurski koridor Americi. Time možda jeste izbegnuto totalno poniženje azerskog preuzimanja, ali angloamerički interesi, pogotovo na tom prostoru, će uvek biti suprotstavljeni Iranu i Rusiji kao i izvornom jermenskom nacionalnom interesu, a u skladu sa malignim panturkizmom. Ali ajde, makar i dalje postoji jermenska granica sa Iranom. No, kako god okrenete reč je o strateškom porazu Rusije koja je dozvolila obojenu revoluciju u Jermeniji i koja je preko deceniju igrala na turkijski faktor koji ju je na kraju istisnuo sa južnog Kavkaza i skoro iz 90% Sirije pošto tamo i dalje imaju baze. A setimo se koliko su samo, uz Beloruse, naoružavali Azere.
Ako je kičma dronova bila tursko-izraelska, tako je kičma kopnenih i PVO snaga Azerbejdžana bila ruska. Ruske nesnađene elite su bukvalno ulagale u svoju geopolitičku kastraciju na Kavkazu, makar su se oko Gruzije značajno korigovali. Nažalost, Rusi su sprcali 15 godina u promašenu turkofilsku politiku. Što turski geopolitički uspesi na račun Rusije, kao i skoro pa otvoreno neprijateljstvo sa Azerbejdžanom, najbolje dokazuju. Sa ove distance je i greška što su spasili Erdogana, jer bi bolje bilo da imaju Tursku kao klasičan libšit američki proksi, nego da imaju polunezavisnog aktera toksičnog neotomanskog i suštinski antiruskog opredeljenja koji ipak često dejstvuje u sadejstvu sa Angloamerima. Konture novog rusko-turskog rata se polako postavljaju. Iran je isto tako pretrpeo dva šamara.
Prvo pre neki dan kada je Vlada Libana izglasala razoružavanje Hezbolaha i sada sa ovim koridorom. Ovo prvo se može nivelisati, uz preduslov da Hezbolah ponovi fanatizam i odlučnost iz prethodnog građanskog rata, dok se ovo drugo ne može ispraviti. Za Iran obećava što su Kina, Rusija, Belorusija i Severna Koreja doneli odluku da ih u tehničkom smislu skoro na svaki način ukrajinizuju. Ovo je prvi put da Rusi i Kinezi više ne šibicare nego ozbiljno naoružavaju ključnog regionalnog saveznika. Vreme kineske mudračke distanciranosti i ruskih elita je, nadajmo se, za nama. Ali moraju još mnogi da lete sa balkona haha.
Na kraju, minimum ruske pobede u Ukrajini je svima jasan, a nešto dugoročnije gledano uviđamo da je vrući sukob ruskog i panturkijskog faktora neminovan. A u svetlu napetosti u Libanu i Hezbolahove ugroženosti sa juga i istoka od sunitskih ISIS štakora, možemo reći da su konture i za tamošnji regionalni rat većih razmera spremne. Gaza svakako ide pod led, a Hezbolah je poluopkoljen. Ali Iran zato vadi opsežno naoružavanje najmodernijom tehnikom sa istoka i stabilne pozicije Huta koje su zahvaljujući odličnoj organizaciji i fanatizmu primorale Amere na povlačenje! Tu je i solidno šitski Irak. Kako stvari stoje, budućnost će biti prožeta velikim sukobima!
Za Kompasinfo Radomir Jerinić, politikolog
