Ekonomski rat između Sjedinjenih Američkih Država i Narodne Republike Kine, koji je, može se reći, započeo za vlade bivšeg predsednika Donalda Trampa podizanjem carine na kinesku robu i zabranama korišćenja američkih patenata kineskom gigantu „Huavej“, zahuktava se poslednjih šest meseci.
Ta eskalacija, recimo, ogleda se u uskraćivanju transfera znanja i korišćenja američkih patenata u oblasti dizajna i izrade čipova, kao i opreme za njihovu proizvodnju.
Preti i potpuna zabrana popularne kineske aplikacije Tik-tok, koja, mada se kao i odbijanje kineskih investicija u bitnu saobraćajnu i telekomunikacionu infrastrukturu pravda bezbednosnim razlozima, ima svoje konkretne ekonomske posledice.
No, više od te vrste trvenja, duboke posledice po ekonomiju i život građana u tim zemljama imao bi pravi oružani sukob, od kojeg se od početka ruske intervencije u Ukrajini i posete predsedavajuće Donjeg doma američkog parlamenta Nensi Pelosi Tajpeju u Istočnoj Aziji sve više strahuje.
Zato se nameće pitanje kako bi SAD i Kina podnele ekonomsku turbulenciju koju bi eventualni sudar njihovih armija oko Tajvana prouzrokovao.
Postavlja se pitanje, zašto je Tajvan toliko važan? Jednostavno, ova ostrvska država je lider u proizvodnji mikročipova koji su od krcijalne važnosti za budućnost tehnologije naoružanja.
Najveći deo ovog izvoza je namenjen Kini i Hong Kongu, čak više od 50 odsto. Razvio se poseban odnos međuzavisnosti, u kojem je kineska tehnološka industrija zavisna od mikročipova iz Tajvana, a tajvanska industrija mikročipova zavisi od izvoza u Kinu.
Rat oko mikročipova
U sred tenzija oko trgovinskih restrikcija, pažljiva analiza tender dokumenata od strane Rojtersa otkriva priču u vezi sa nabavkom „Nvidia“ poluprovodnika od strane kineskih vojnih entiteta, državnih AI istraživačkih instituta i univerziteta. Uprkos strogim zabranama koje je SAD nametnula na izvoz ovih čipova u Kinu, precizna analiza javno dostupnih dokumenata otkriva nabavku manjih količina Nvidia poluprovodnika tokom protekle godine.
Fokus ovih kupovina obuhvata Nvidia A100 i moćnije H100 čipove, koji su se suočili sa zabranama izvoza u Kinu i Hong Kong u septembru 2022. Čak i naknadni razvoj sporijih A800 i H800 čipova od strane NVidie za kinesko tržište nailazio je na zabrane u oktobru iste godine.
Značaj grafičkih procesorskih jedinica (GPU) NVidie za rad na veštačkoj inteligenciji, prepoznatljiv po efikasnosti u obradi velikih skupova podataka ključnih za zadatke mašinskog učenja, ističe stalnu potražnju za ovim čipovima u Kini. Uprkos novonastalim razvojima proizvoda kompanija poput Huaweija, Reuters-ova revizija ističe nedostatak održivih alternativa za kineske firme, s obzirom na to da je Nvidia držala značajan udeo od 90% na tržištu AI čipova u Kini pre zabrana.
Lista kupaca uključuje elitne univerzitete i entitete podložne američkim izvoznim restrikcijama, poput Harbin Instituta za Tehnologiju i Univerziteta Elektronskih Nauka i Tehnologije Kine. Protiv ovih entiteta iznete su tvrdnje o umešanosti u vojne poslove ili povezanosti sa vojnim telima suprotno nacionalnim interesima SAD-a.
Zanimljivo otkriće je pojava crnog tržišta za zabranjene čipove u Kini. Kineski prodavci tvrde da nabavljaju višak zaliha putem različitih sredstava, uključujući kupovinu od velikih američkih firmi ili uvoz putem lokalno registrovanih kompanija u mestima poput Indije, Tajvana i Singapura.
Nvidia, u odgovoru na ove događaje, ističe svoje poštovanje prema svim primenjivim zakonima o kontrolama izvoza i očekuje isto i od svojih kupaca. Kompanija tvrdi da će bilo kakva nezakonita preprodaja trećim stranama naići na brzu i odgovarajuću reakciju. S druge strane, vlasti SAD-a izražavaju posvećenost zatvaranju rupa u izvoznim restrikcijama i ograničavanju pristupa čipovima jedinica kineskih kompanija izvan Kine.
Međutim, stručnjaci poput Chris Millera, profesora na Tufts Univerzitetu, upozoravaju na nerealna očekivanja da će restrikcije izvoza biti neprobojne. Osnovni izazov leži u čipovima malih dimenzija koji se lako krijumčare.
SAD i Kina su najveći trgovinski partneri
SAD su duboko povezane s Kinom, svojim najvećim trgovinskim partnerom, preko značajnog uvoza robe i usluga iz Kine. Kina, s vremena na vreme, postaje i najveći poverilac SAD, zadržavajući trilione dolara u američkim obveznicama, što dodatno čini ekonomske tokove između ove dve supersile neizmerno složenim.
U scenariju rata na Tajvanu, prekid snabdevanja od strane Kine bi ozbiljno pogodio SAD, izazivajući nestašice i naglo poskupljenje raznovrsnih proizvoda na američkom tržištu. Bitno je napomenuti da je dugotrajni trend deindustrijalizacije u SAD doveo do smanjenja domaće proizvodnje, usmeravajući fokus ka finansijskom sektoru i uslugama. Ova promena u strukturi ekonomije dodatno pojačava ranjivost zemlje na prekide u globalnom lancu snabdevanja.
Uz to, eventualni rat bi značio prekid kupovine američkih državnih obveznica od strane Kine. Ova situacija bi mogla prouzrokovati značajan pad vrednosti državnih obveznica, što bi izazvalo poremećaje na finansijskim tržištima. Kina bi, kao odgovor, mogla čak odlučiti da rasproda deo svog američkog duga, čime bi pridonele većem padu vrednosti dolara.
Ove nagle promene u ekonomskom pejzažu bi, najverovatnije, dovela do ozbiljnog smanjenja potrošnje stanovništva u SAD. Vlada bi se suočila s pritiskom da smanji budžet, a moguće i da poveća poreze kako bi se nosila s izazovima ekonomske nestabilnosti izazvane ovim događajem.
Mač sa dve oštrice
Ako SAD uspe da nametne široke sankcije Kini zbog situacije oko Tajvana, to bi moglo rezultirati značajnim gubicima na tržištima za Kinu.
Američki uvoz kineske robe i usluga u 2022. iznosio je čak 537 milijardi dolara, što bi predstavljalo ogroman udarac za kineski izvoz. Osim SAD-a, Kina bi mogla izgubiti pristup tržištima EU (ukupni obim razmene u 2022. iznosi 910 milijardi dolara), Republike Koreje (312 milijardi u 2021.) i Japana (311 milijardi u 2021.).
Takođe, postoje dodatni izazovi s političkim odnosima Kine s Indijom. Decenijski teritorijalni sporovi i podrška Kine Pakistanu stvorili su napetosti s Indijom. Ova situacija dovela je do zabrane korišćenja oko 200 kineskih aplikacija u Indiji nakon sukoba na Himalajima 2020. godine, što ukazuje na mogućnost da Indija iskoristi trenutnu slabost Kine i ograniči svoje tržište za kineske proizvode.
Uz to, eventualni rat oko Tajvana bi ozbiljno poremetio pomorske linije snabdevanja i privremeno zatvorio kineske luke, što bi imalo ozbiljne posledice na tržište energenata i hrane. To bi moglo ograničiti trgovinu čak i s prijateljski nastrojenim zemljama, umanjujući razmenu dobara.
Iako je Kina ostvarila ogroman suficit u spoljnoj trgovini 2022. i 2023. godine, koji je iznosio 878 milijardi dolara, postoje ozbiljne pretnje njenom ekonomskom prosperitetu ako izgubi ključna tržišta.
S druge strane, udaljene američke luke bi nastavile neometano poslovati s drugim važnim trgovinskim partnerima poput Nemačke, Japana, Meksika i Kanade, čime bi se održala stabilnost njihove ekonomske razmene.
Sukob koji bi bio štetan za obe strane
Ekonomski udar na Kinu, kroz gubitak američkog tržišta, može izgledati manje ozbiljno s’ obzirom na stav pojedinih američkih poslovnih ljudi. Oni ističu da Kina, kao američki poverilac, zapravo finansira Ameriku, omogućujući joj kupovinu kineskih dobara na kredit.
Ukoliko bi došlo do gubitka američkog tržišta, Kina, kao „nepouzdana mušterija,“ može iskoristiti pad dolara i jačanje juana. To bi povećalo kupovnu moć kineskih preduzeća i građana, podstičući domaću potrošnju i uvoz iz prijateljskih zemalja, delimično kompenzujući gubitak izvoza.
S druge strane, postoji zabrinutost da bi Kina, rasprodajom američkih državnih obveznica, mogla ozbiljno smanjiti njihovu vrednost, stvarajući finansijski haos u SAD. Ipak, analitičari tvrde da bi američka centralna banka brzo intervenisala, kao što je to činila i u prošlosti, apsorbujući obveznice i stabilizujući situaciju.
Argumenti koji naglašavaju da Peking ne bi želeo ozbiljno destabilizovati SAD ističu da pad dolara ne bi koristio ni Kini jer poseduje ogromne devizne rezerve. Takođe, Kina još nije dovoljno razvila alternativni sistem plaćanja, a juan nije dovoljno jak kao zamena za dolar u međunarodnoj trgovini.
Uprkos neizvesnostima o tome koja bi zemlja bolje podnela ekonomske posledice eventualnog rata na Tajvanu, jasno je da bi takav sukob bio štetan za obe strane.
Rat između Kine i SAD bi izazvao globalnu katastrofu
Poseban naglasak stavlja se na Tajvan kao potencijalni fokus sukoba. Rastući pritisak Pekinga na Tajvanu mogao bi izazvati napetosti, posebno ako novi lider Tajvana Vilijam Lai bude nastavio sa separatističkom politikom. SAD su nejasne u vezi s podrškom Tajvanu, što dodatno doprinosi tenzijama.
Foto: Damien Symon from X
U suštini, iako su postignuti neki sporazumi i obećanja, osnovni sukobi između SAD-a i Kine u Aziji i Pacifiku ostaju, s potencijalom za ozbiljne incidente i eskalaciju sukoba u budućnosti. Ako bi kojim slučajem došlo do ratnog sukoba između Kine i Tajvana, Amerika bi odgovorila napadom sa svojih najbližih baza u Japanu i na ostrvu Guam.
Japan i Australija bi se verovatno uključili u sukob i stali na stranu Amerike. Interesantno je to da bi ovu situaciju verovatno iskoristila Indija i napala Himalajske granice na jugu, a poznato je da je Indija već imala vojne vežbe duž ove granice.
Kad se sklope sve kockice, nesumnjivo je da bi potencijalni napad Kine na Tajvan vrlo verovatno izazvao rat svetskih razmera i globalnu katastrofu.
