Da li je na pomolu treći svetski rat? 2023. godinu, definisao je porast međunarodnih sukoba u svetu koji su rezultirali ratovima u Gazi, Sudanu, Ukrajini, Mjanmaru, pojasu Sahela, Jermeniji i Azerbejdžanu, Etiopiji, na Bliskom Istoku i Haitiju, kao i zategnuti odnosi između SAD i Kine i neuspeli diplomatski napori da se ove borbe oknčaju. Ratovi su u porastu od 2012. godine, nakon perioda opadanja tokom devedesetih i početkom 2000-ih. Mir je retkost na mnogim bojištima, gde se mirotvorne akcije susreću sa izazovima ili potpunim neuspehom.
Tamo gde su sukobi okončani, okončani su prolivenom krvlju, a ne političkim dogovorima. Mir koji se uspostavi između dve zaraćene strane često je privremenog karaktera i ne donosi trajna rešenja. U poređenju sa devedesetim godinama, kada su postignuti brojni mirovni sporazumi, poslednjih godina takvih dogovora je malo. Nedavni sukobi u Izraelu i Palestini ilustruju dramatičan pad mirovnih napora i ozbiljnost situacije u svetu koja je alarmantna.
Svet se susreće sa porastom ratova zbog sloma odnosa između Zapada, Rusije i Kine i biće tako sve dok velike sile nisu ujedinjene u vezi sa diplomatskim pristupom. Čak nije toliki problem u diplomatskim naporima, koliko u globalnoj politici u kojoj se gubi ograničenje upotrebe sile. Nastaje nesigurnost zbog uloge SAD-a, njihove političke disfunkcije i nepredvidivosti, posebno sa mogućim povratkom bivšeg predsednika Donalda Trampa, koji bi mogao imati drugačiji pristup ratu u Ukrajini. Regionalne sile postaju sve aktivnije u ratovima, pružajući podršku borbama na terenu. Pored ljudskih gubitaka, postoji opasnost od širenja sukoba i kršenja norme nenapadanja. Ove opasnosti nisu ograničene samo na lokalne sukobe, već preti i opasnost od šireg sukoba između velikih snaga.
Dakle, problem leži u globalnoj politici.
O tome šta bi se moglo dogoditi može dosta da se piše, međutim, mi ćemo vam sada u kratkim crtama prikazati rekapitulaciju najvažnijih sukoba u 2023. godini.
Gaza
Sukob koji traje od 1948. godine, dobio je novo obličje napadom Hamasa na Izrael 7. oktobra. Kasnije razorenje Gaze od strane Izraela još više je rasplamtao izraelsko-palestinski sukob. Iako Izrael tvrdi da se bori isključivo protiv Hamasa, vojne operacije su izazvale veliki broj građanskih žrtava i obimno razaranje.
Izraelski narod podržava premijera Netanjahua u verovanju da je suživot sa narodom Palestine neodrživ. Kampanja u Gazi, posle oktobarskog napada, rezultovala je masovnim razaranjem, preko 20.000 ubijenih Palestinaca i proterivanjem 85% stanovništva Gaze. Američka bezuslovna podrška Izraelu izaziva globalne brige, dok nejasan cilj Netanjahua uključuje zadržavanje kontrole nad Gazom i eliminaciju Hamasa.
Napori da se izbriše Hamas su izazovni, sa tekućim otporom i militantnom aktivnošću u Gazi. Nada Vašingtona u poboljšanje zaštite građana susreće se s teškoćama u gusto naseljenoj Gazi, što vodi humanitarnoj krizi. Pozivi na prekid vatre i oslobađanje talaca mogli bi otvoriti put za privremene dogovore, uključujući povlačenje izraelskih trupa i olakšanje blokade.
Postoji rizik od produžene vojne okupacije, s potencijalnim prelazom Palestinaca u Egipat u potrazi za utočištem. Uloga SAD-a kao saučesnika u razaranju Gaze podriva globalne percepcije, dok perspektive mira izgledaju daleke. Netanjahuov prezir prema ulozi Palestinske vlasti dodatno produbljuje diplomatske napore. Realnost ipak ukazuje da, umesto pokretanja mirnog procesa, nastavak rata označava kraj bilo kakvog prepoznatljivog političkog puta i rešenja problema.
Bliski Istok
Rat između Izraela i Hamasa povećava tenzije na Bliskom istoku, a koristeći se situacijom Iran širi svoj uticaj preko saveznika poput Hezbolaha. Ova država ima kompleksne interese u regiji, podržava oružane grupe i želi očuvati odnos s Hezbolahom. Uprkos zamrzavanju odnosa s SAD-om, rat može između Iraela i Palestine može zakomplikovati situaciju i na ovom području. Bajden ne želi veći rat, ali situacija s Iranom je osetljiva, zato SAD ulažu velike diplomatske napore kako bi izbegli sukobe, pogotovo sa Hezbolahom u Libanu. Tenzije između Izraela i Hezbolaha su visoke, sa potencijalom za širenje sukoba. Oružane grupe potpomognute od Irana napadaju američke snage u Siriji i Iraku, tako da regionalni sukobi mogu ozbiljno destabilizovati Bliski istok.
Sudan
U aprilu je izbio rat u Sudanu između dve vojne frakcije – zvanične vojske i paravojnih snaga brze podrške (RSF). Ovi sukobi potiču iz unutrašnjih nesporazuma posle svrgavanja vojnog lidera Omara al-Bašira tokom narodnog ustanka 2019. godine.
Interesantan aspekt je saradnja između lidera RSF-a, Mohameda Hamdana Dagala (poznatog kao Hemedti), i generala vojske Abdela Fataha al-Burhana u svrgavanju Bašira. Međutim, nakon uspeha, njihov savez je postao napet, što je dovelo do teških pregovora o deobi vlasti i komandnoj strukturi.
Sukobi su se intenzivirali sredinom aprila, a sukob u glavnom gradu Kartumu označio je novi stepen neizvesnosti. Iako je teško utvrditi ko je prvi pucao, posledice su bile ogromne – uništenje delova grada i beg miliona ljudi. RSF snage, naročito iz zapadnog dela zemlje, počele su preuzimanje kontrole, dok je vojska bila prinuđena na premeštanje komandnog centra.
Dok se situacija razvijala, RSF je nastavila sa brutalnim napadima, posebno u regionu Darfur, što je dovelo do dodatnog humanitarnog kriznog stanja. Civilno stanovništvo je patilo, a spoljašnji akteri, kao što su Sjedinjene Američke Države i Saudijska Arabija, pokušavaju postići primirje kroz pregovore.
Usput, stavovi građana Sudana su različiti. Deo stanovništva je najviše nezadovoljan vlašću, dok drugi osuđuju pljačku i nasilje paravojnih snaga. Međunarodna zajednica, uključujući Vašington i Rijad, Kairo i Abu Dabi su ključni za obuzdavanje zaraćenih strana međitim, veliko pitanje je da li će vojska biti sposobna da stabilizuje situaciju i spreči RSF da preuzme potpunu kontrolu.
Potrebna je mnogo hitnija diplomatija. Kolaps Sudana mogao bi imati dugotrajne posledice kroz decenije u regionima Sahela, Roga i Crvenog mora.
Ukrajina i Rusija
Rat između Rusije i Ukrajine postao je ključna geoploitička tema, a intenzivan sukob traje skoro dve godine. Ukrajina se suočava s teškom situacijom, kontraofanziva je misaona imenica, a snabdevanje oružjem postaje sve veći problem. Rusija, sa snažnom ekonomskom podrškom i vojnim naporima, veruje da vreme ide u njenu korist.
Ukrajini preti ozbiljna opasnost tokom zime, s ruskim udarima usmerenim ka isključivanju grejanja i izazvanju haosa u gradovima. Poteškoće se javljaju i u podršci Zapada, s blokadom republikanskih zakonodavaca u SAD koji sprečavaju velike pakete pomoći Ukrajini. U SAD, gde će se izbori održati u novembru 2024. godine, mogući povratak Donalda Trampa u Belu kuću mogao bi da znači ozbiljnu promenu politike prema Ukrajini i Rusiji.
Nedostatak podrške i opasnosti od gubitka teritorije stvaraju tešku situaciju za Kijev. Pregovori sa Kremljem ne nude izlaz, jer nema najava kompromisa s obe strane. Održavanje otvorenih kanala sa Moskvom ima smisla, ali izazov je velik.
Mjanmar
Mjanmar je tokom 2023. godine osetio posledice vojnog puča koji se desio tri godine pre toga. Snage otpora, koje su proistekle iz protesta protiv hunte, izvele su ofanzivu u severoistočnom delu zemlje, predstavljajući najveću pretnju vlasti od preuzimanja vlasti. Vojska je odgovorila vazdušnim udarima, artiljerijskim napadima i represijom nad civilima.
Etničke oružane grupe reagovale su na različite načine na puč, neke podržavajući otpor, dok su druge ostale po strani. Severoistočna ofanziva, koju su predvodile tri etničke oružane grupe u savezu, promenila je dinamiku sukoba, osvojivši gradove, vojne položaje i presekavši ključne trgovinske puteve ka Kini. U drugim delovima zemlje, pobunjenici su takođe napredovali.
Kina ovde igra ključnu ulogu sa željom da suzbije centre za onlajn prevare, kojima upravljaju transnacionalni kriminalci, koji su narasli širom regiona Mekonga. Peking je nezadovoljan huntom i saveznicima koji nisu zatvorili te centre, pa je podržao ofanzivu etničkih pobunjenika, obećavajući zatvaranje prevarantskih centara. Predsednik Kine Si Đinping ne oprašta vojnom preuzimanju vlasti 2021. godine i ne veruje vojnom vođi Min Aung Hlaingu.
Hunta se suočava sa izazovima i protivnicima, ali za sada izgleda da će opstati. Zemlja je suočena s humanitarnom krizom, ekonomskim kolapsom i unutrašnjim raseljenjem.
Etiopija
Etiopija je, početkom 2023., izašla iz brutalnog rata u regiji Tigraj, ali su novi izazovi izbili. Borbe između federalnih snaga i pobunjeničkih grupa u Amhara regionu uzrokuju napetosti, dok Oromo pobunjenici čine problem u domaćem Abijevom regionu. Ekonomske teškoće i ne zadovoljstvo mladih dodatno povećavaju nestabilnost. Premijer Abij Ahmed se suočava sa narušenim odnosima sa Eritrejom, čije trupe ostaju u Etiopiji, pritom je izrazio želju za pristupom moru, izazivajući napetosti. Situacija zahteva rešenje sukoba, očuvanje međuetničkog mira i ekonomske obnove kako bi se izbegle ozbiljne posledice.
Sahel
U 2023. godini, vojska Nigera svrgnula je reformskog predsednika, Mohameda Bazuma, što je poslednji u nizu pučeva u Sahel regionu. Nove vojne vlasti, usmerene na borbu protiv nasilja, privlače kritike zbog nedostatka svežih ideja i fokusa na ratnim napadima koji ne donose uspeh. Pučevi su izazvali promene u spoljnim odnosima, uključujući povlačenje francuskih vojnika i približavanje režima Rusiji. Vlasti se oslanjaju na vojni pristup, što dovodi do ugrožavanja građana, a regionalni konflikti, kao što je okupacija Kidala u Maliju, dodaju neizvesnost o budućnosti. Potreban je veći fokus na dijalogu i sporazumima sa buntovnicima kako bi se postigao mir u regionu.
Haiti
Stanovnici Haitija se nadaju da će odlukom UN-a da će predsednik Kenije Vilijam Ruto i kenijska policija, rešiti problem nasilnih bandi koje kontrolišu veliki deo zemlje. Od ubilačkog napada na predsednika Žovenela Moiza 2021. godine, nasilje od strane bandi je eskaliralo, izgnalo hiljade ljudi i izazvalo humanitarnu krizu. Kenijska misija, odobrena od strane UN, ima za cilj pomoć haićanskoj policiji u suzbijanju bandi i rešavanju bezbednosti, što će omogućiti održavanje izbora. Ipak, misija se suočava sa izazovima neprestanih borbi i političkim nesuglasicama u Haitiju, što može ometati njen uspeh. Misija takođe mora izbegavati nasilje nad civilima i jačati prikupljanje informacija od strane lokalne policije. Haićanska policijska snaga moraće da zatvori sopstvene protoke informacija koji se tiču insajdera bande u njenim redovima što je ključni faktor u ovoj misiji.
Jermenija i Azerbejdžan
Postavlja se pitanje da li će nakon brze ofanzive Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu sukobi eskalirati ili će Azerbejdžan i Jermenija pronaći put ka mirnom rešenju? Pregovori između ove dve zemlje su delimično napredovali, ali postoje i dalje nerešena pitanja granice i koridora.
Azerbejdžan je tokom 2022. godine zauzeo strateška područja, uključujući i duž frontova, blokirao Lačinski koridor i u septembru zauzeo Nagorno-Karabah. Sukobi na granici bili su smrtonosniji od onih vezanih za Karabah, a Azerbejdžan želi kopneni koridor do Nahčivana, što izaziva tenzije s Jermenijom i Iranom.
Postignut je sporazum u decembru 2023. bez posredovanja trećih strana, uključujući razmenu ratnih zarobljenika i obećanje normalizacije odnosa. Ipak, nerešena pitanja granice i koridora ostaju, a postoji mogućnost da Azerbejdžan, ako pregovori ne uspeju, pokuša da pritisne Jerevan daljim incijacijama ili čak osvajanjem tranzitnog puta.
Iako azerbejdžanski zvaničnici tvrde da nemaju teritorijalne pretenzije, postoje bojazni od mogućih vojnih akcija, posebno u kontekstu globalnog opadanja kontrole nad upotrebom sile.
Odnosi između Kine i SAD
SAD-a i Kine, trude se da smanje tenzije u njihovim odnosima, ističući ključne tačke sukoba u Aziji i Pacifiku. Nakon sastanka između predsednika Bajdena i predsednika Sija, postignuti su neki sporazumi, ali osnovni izazovi i rivalitet ostaju nepromenjeni.
Glavni fokusi sukoba uključuju trgovinske restrikcije, vojne manevre u Južnom Kineskom moru i pitanje Tajvana. Oba lidera žele da smanje napetost zbog unutrašnjih i spoljnih pritisaka, ali osnovni problemi ostaju nerešeni.
Sporadični incidenti kao što je incident sa špijunskim balonom ili rizik od nesreće između vojnih letelica i brodova predstavljaju ozbiljan izazov, pogotovo s obzirom na povećane brojeve sličnih incidenata. Takođe, opisuje se rastuća nesigurnost u Južnom Kineskom moru, gde se kineski pomorski zahtevi sukobljavaju sa zahtevima drugih država, pre svega Filipina koji se žale na patroliranje kineskih flota na njihovim pomorskim teritorijama.
Poseban naglasak stavlja se na Tajvan kao potencijalni fokus sukoba. Rastući pritisak Pekinga na Tajvanu mogao bi izazvati napetosti, posebno ako novi lider Tajvana Vilijam Lai bude percipiran kao separatista. SAD su nejasne u vezi s podrškom Tajvanu, što dodatno doprinosi tenzijama.
U suštini, iako su postignuti neki sporazumi i obećanja, osnovni sukobi između SAD-a i Kine u Aziji i Pacifiku ostaju, s potencijalom za ozbiljne incidente i eskalaciju sukoba u budućnosti. Ako bi kojim slučajem došlo do ratnog sukoba između Kine i Tajvana, Amerika bi odgovorila napadom sa svojih najbližih baza u Japanu i na ostrvu Guam. Japan i Australija bi se verovatno uključili u sukob i stali na stranu Amerike.Interesantno je to da bi ovu situaciju verovatno iskoristila Indija i napala Himalajske granice na jugu, a poznato je da je Indija već imala vojne vežbe duž ove granice.
Kad se sklope sve kockice, nesumnjivo je da bi potencijalni napad Kine na Tajvan vrlo verovatno izazvao rat svetskih razmera i globalnu katastrofu.
