Eskalacija trgovinskog sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Narodne Republike Kine ulazi u novu, opasnu fazu, nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio znatno povećanje carina na kineski uvoz – sa dosadašnjih 20% na čak 145%. Kina je uzvratila sopstvenim merama, uvodeći carine od 84% na američku robu i stavljajući 18 američkih kompanija na listu trgovinskih ograničenja.
Dve najveće svetske ekonomije, koje zajedno čine oko 43% globalnog BDP-a, ušle su u oštru ekonomsku konfrontaciju koja već ima ozbiljne posledice po globalna finansijska tržišta, lance snabdevanja i budući rast svetske ekonomije.
Kina: „Američki pristup će završiti neuspehom“
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đian poručio je da Peking ne traži sukob, ali da se neće povući pred američkim pritiskom.
„Američki pristup ne uživa podršku naroda i završiće neuspehom,“ rekao je Đian, prenosi Gardijan.
Iako su retorika i mere oštre, Ministarstvo trgovine Kine poručilo je da je „vrata za dijalog i dalje otvorena“, naglašavajući potrebu za „mirnom koegzistencijom, uzajamnim poštovanjem i saradnjom na obostranu korist“.
Uticaj na trgovinu i globalnu ekonomiju
U 2024. godini, ukupna robna razmena između SAD i Kine iznosila je 585 milijardi dolara. SAD su uvezle oko 440 milijardi dolara robe iz Kine, dok je kineski uvoz iz SAD iznosio 145 milijardi dolara. Ova neravnoteža dovela je do trgovinskog deficita SAD od 295 milijardi dolara.
Najveći deo američkog uvoza iz Kine čine elektronika, pametni telefoni (uključujući Apple uređaje proizvedene u Kini), računari, baterije i igračke, dok SAD u Kinu najviše izvoze soju, lekove i naftu.
Carine koje je Tramp uveo dovele su do značajnog smanjenja učešća kineske robe u ukupnom američkom uvozu — sa 21% u 2016. na 13% u 2023. godini. Međutim, kineski proizvođači su delimično zaobišli ove mere, preusmeravajući proizvodnju u zemlje jugoistočne Azije poput Malezije, Tajlanda i Vijetnama.
Berze burno reaguju
Nakon Trampove najave da će neke carine biti zamrznute na 90 dana za desetine zemalja (ali ne i za Kinu), berze širom Azije i SAD doživele su nagli rast. Nasdaq je skočio 12,2% – što je njegov najbolji dan u poslednje 24 godine – dok je Dow Jones porastao 8%.
Indeks akcija u Tajvanu skočio je za preko 9%, Nikkei 225 u Japanu za 7,2%, a indeks u Seulu za više od 5%.
Opasnost po globalnu ekonomiju
Prema procenama Svetske trgovinske organizacije, ovaj carinski rat bi mogao smanjiti obim robne razmene između SAD i Kine za čak 80%. Njegova generalna direktorka Ngozi Oknjo-Iveala upozorava da bi to „moglo ozbiljno narušiti globalne ekonomske izglede“.
S obzirom da je Kina najveći svetski proizvođač i da već ima višak u robnoj razmeni od skoro bilion dolara, postoji opasnost da viškovi robe – kao što je čelik – budu „izbačeni“ na druga tržišta po cenama ispod tržišne vrednosti, što bi moglo ugroziti domaće industrije širom sveta.
Dalja eskalacija moguća
Kina takođe ima ključnu ulogu u preradi strateških metala kao što su litijum, bakar i retke zemlje. Peking bi mogao ograničiti izvoz ovih resursa SAD-u, kao što je već učinio sa germanijumom i galijumom, koji se koriste u vojnoj tehnologiji.
S druge strane, Vašington bi mogao pooštriti tehnološku blokadu, ograničavajući pristup Kine naprednim mikročipovima potrebnim za razvoj veštačke inteligencije.
Trampova administracija takođe razmatra pritisak na druge zemlje, uključujući Kambodžu, Meksiko i Vijetnam, da ne trguju sa Kinom ako žele pristup američkom tržištu.
Iako su obe strane formalno otvorene za dijalog, realnost je da se mere odmazde nastavljaju. Posledice ove ekonomske konfrontacije već se osećaju globalno – od skoka cena i poremećaja lanaca snabdevanja, do ekonomske nesigurnosti i pada investicija.
Eksperti upozoravaju da bi puni trgovinski rat mogao izazvati recesiju u obe zemlje, ali i u mnogim drugim ekonomijama koje zavise od globalne trgovine. Za sada, nijedna strana ne pokazuje spremnost da prva popusti.
