U emisiji „Plodno i rodno“ koju uređuje i vodi Marija Ćeklić na televiziji B92, gostovanje prof. dr Zorana Keserovića ponudilo je dragocen uvid u brojne probleme i potencijalne pravce rešavanja izazova sa kojima se suočava srpsko voćarstvo.
Njegov analitički i naučni pristup, oslonjen na terensku praksu, ukazuje na duboku potrebu za adaptacijom agrotehničkih mera u kontekstu klimatskih promena koje sve učestalije ugrožavaju proizvodnju.
Klimatske promene – izazov koji više nije izuzetak
Prema rečima prof. Keserovića, posledice klimatskih promena nisu više izuzetak već pravilo: „Nekada smo imali svaku petu godinu kao ekstremnu, danas je skoro svaka druga godina izuzetno rizična.“
Najveću pretnju predstavljaju kasni prolećni mrazevi, koji dolaze u osetljivim fenofazama kao što je precvetavanje. Samo u jednom aprilskom mrazu, Srbija je izgubila preko 150.000 tona voća, čime je godišnja proizvodnja pala sa prosečnih 1.466.000 na 1.250.000 tona.
Sistemska rešenja u zaštiti od mraza
Profesor je jasno ukazao na nužnost uvođenja naprednih sistema kao što su SPAG sistemi – visoki tornjevi sa turbinama koje topli vazduh guraju prema tlu, smanjujući rizik od mraza. Ovakvi sistemi, u kombinaciji sa grejačima, mogu da štite do -6 stepeni Celzijusa.
„U Španiji i Portugaliji se uspešno primenjuju na stotinama hektara, a kod nas postoji tek jedan takav sistem“, naglašava profesor.
Primitivne ali efikasne metode – primer zadimljavanja
U situacijama gde nema visokotehnološke opreme, primenjuju se „primitivne“, ali efikasne metode kao što je zadimljavanje.
Na primeru sa Fruške gore, gde je urađena komparativna analiza, u delu voćnjaka koji je zadimljavan izmrzavanje je bilo svega 4–6%, dok je u nezaštićenom delu dostiglo i do 60%.
Problem nije u vodi, već u infrastrukturi
„Srbija nema vode? Pogledajte Dunav, Savu, Moravu… Problem nije u vodi, već u nedovoljnoj infrastrukturi“, smatra Keserović. On ističe značaj akumulacija kao rešenja koje bi omogućilo funkcionisanje i antifrost i sistema navodnjavanja. Primer kompanije „Čirić Agro“, koja je uložila u izgradnju akumulacija, pokazuje da rešenja postoje – ali su potrebna ulaganja i podrška države.
Protivgradne mreže – multifunkcionalna zaštita
Pored grada, protivgradne mreže štite i od sunčevih ožegotina, što postaje sve izraženiji problem. Keserović ističe važnost konstrukcije sistema: „Nije dovoljno samo postaviti mrežu, već je ključno kako se sistem podiže – od izbora nosećih stubova do dimenzija parcele.“ Srbija je već dva puta iskusila urušavanje mreža zbog nevremena, što ukazuje na potrebu za bližom saradnjom sa građevinskim stručnjacima.
Oprašivanje – bumbari kao spas u odsustvu pčela
„Bez pčela nema ni voćarstva“, kaže profesor i dodaje da je u 2024. godini u Srbiji zabeleženo smanjenje broja pčela za čak 50–60%. Posebno upozorava na problem oprašivanja krušaka, jer njihov nektar ne privlači pčele.
Kao rešenje preporučuje unošenje bumbara, koji oprašuju i pri nižim temperaturama. Cena košnice je simbolična (1,8 evra), ali proizvođači još uvek ne prepoznaju njihovu vrednost.
Sigurnost proizvodnje – neophodnost osiguranja i logistike
Samo 7% voćarskih zasada u Srbiji je osigurano, uprkos državnim subvencijama za premije osiguranja. Keserović poziva na veće poverenje u sisteme osiguranja, ali i na zajedničke investicije proizvođača u skladišne kapacitete i duboko zamrzavanje, kako bi se izbegao scenario da se višnja iz Toplice vozi na čuvanje u Šabac ili Vrbas.
Preporuke za adaptaciju srpskog voćarstva
Kao glavne smernice, profesor izdvaja:
Izbor sorti otpornih na mraz i bolesti, kao što je sorta Karma kod trešanja.
Uvođenje bioregulatora kao što su giberelini kod krušaka radi postizanja partenokarpnih plodova.
Primena novih sorti tek nakon testiranja u klimatskim uslovima Srbije.
Nastavak ulaganja u protivgradne sisteme, antifrost sisteme, navodnjavanje i bumbare kao podršku oprašivanju.
Voćarstvo – šansa koja ne sme biti izgubljena
„Voćarstvo je jedini sektor u kome Srbija ima suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Ne smemo dozvoliti da propadne“, zaključuje Keserović.
Uz podsećanje na urušavanje stočarstva i smanjenje količine stajnjaka, što utiče i na plodnost zemljišta, on poziva na sistemski pristup, povezivanje nauke i prakse, kao i bolje pozicioniranje domaćeg voća na tržištu putem javnih nabavki i zaštitnih mera.
