У емисији „Плодно и родно“ коју уређује и води Марија Ћеклић на телевизији Б92, гостовање проф. др Зорана Кесеровића понудило је драгоцен увид у бројне проблеме и потенцијалне правце решавања изазова са којима се суочава српско воћарство.
Његов аналитички и научни приступ, ослоњен на теренску праксу, указује на дубоку потребу за адаптацијом агротехничких мера у контексту климатских промена које све учесталије угрожавају производњу.
Климатске промене – изазов који више није изузетак
Према речима проф. Кесеровића, последице климатских промена нису више изузетак већ правило: „Некада смо имали сваку пету годину као екстремну, данас је скоро свака друга година изузетно ризична.“
Највећу претњу представљају касни пролећни мразеви, који долазе у осетљивим фенофазама као што је прецветавање. Само у једном априлском мразу, Србија је изгубила преко 150.000 тона воћа, чиме је годишња производња пала са просечних 1.466.000 на 1.250.000 тона.
Системска решења у заштити од мраза
Професор је јасно указао на нужност увођења напредних система као што су SPAG системи – високи торњеви са турбинама које топли ваздух гурају према тлу, смањујући ризик од мраза. Овакви системи, у комбинацији са грејачима, могу да штите до -6 степени Целзијуса.
„У Шпанији и Португалији се успешно примењују на стотинама хектара, а код нас постоји тек један такав систем“, наглашава професор.
Примитивне али ефикасне методе – пример задимљавања
У ситуацијама где нема високотехнолошке опреме, примењују се „примитивне“, али ефикасne методе као што је задимљавање.
На примеру са Фрушке горе, где је урађена компаративна анализа, у делу воћњака који је задимљаван измрзавање је било свега 4–6%, док је у незаштићеном делу достигло и до 60%.
Проблем није у води, већ у инфраструктури
„Србија нема воде? Погледајте Дунав, Саву, Мораву… Проблем није у води, већ у недовољној инфраструктури“, сматра Кесеровић. Он истиче значај акумулација као решења које би омогућило функционисање и антифрост и система наводњавања. Пример компаније „Чирић Агро“, која је уложила у изградњу акумулација, показује да решења постоје – али су потребна улагања и подршка државе.
Противградне мреже – мултифункционална заштита
Поред града, противградне мреже штите и од сунчевих ожеготина, што постаје све израженији проблем. Кесеровић истиче важност конструкције система: „Није довољно само поставити мрежу, већ је кључно како се систем подиже – од избора носећих стубова до димензија парцеле.“ Србија је већ два пута искусила урушавање мрежа због невремена, што указује на потребу за ближом сарадњом са грађевинским стручњацима.
Опрашивање – бумбари као спас у одсуству пчела
„Без пчела нема ни воћарства“, каже професор и додаје да је у 2024. години у Србији забележено смањење броја пчела за чак 50–60%. Посебно упозорава на проблем опрашивања крушака, јер њихов нектар не привлачи пчеле.
Као решење препоручује уношење бумбара, који опрашују и при нижим температурама. Цена кошнице је симболична (1,8 евра), али произвођачи још увек не препознају њихову вредност.
Сигурност производње – неопходност осигурања и логистике
Само 7% воћарских засада у Србији је осигурано, упркос државним субвенцијама за премије осигурања. Кесеровић позива на веће поверење у системе осигурања, али и на заједничке инвестиције произвођача у складишне капацитете и дубоко замрзавање, како би се избегао сценарио да се вишња из Топлице вози на чување у Шабац или Врбас.
Препоруке за адаптацију српског воћарства
Као главне смернице, професор издваја:
Избор сорти отпорних на мраз и болести, као што је сорта Карма код трешања.
Увођење биорегулатора као што су гиберелини код крушака ради постизања партенокарпних плодова.
Примена нових сорти тек након тестирања у климатским условима Србије.
Наставак улагања у противградне системе, антифрост системе, наводњавање и бумбаре као подршку опрашивању.
Воћарство – шанса која не сме бити изгубљена
„Воћарство је једини сектор у коме Србија има суфицит у спољнотрговинској размени. Не смемо дозволити да пропадне“, закључује Кесеровић.
Уз подсећање на урушавање сточарства и смањење количине стајњака, што утиче и на плодност земљишта, он позива на системски приступ, повезивање науке и праксе, као и боље позиционирање домаћег воћа на тржишту путем јавних набавки и заштитних мера.
