На данашњи дан 1957. у Буенос Ајресу, Благоје Јововић је пуцао на усташког вођу Анту Павелића. Атентат није успео, али је Павелић тешко рањен и од последица је и умро после две године у Мадриду.
Такође на данашњи дан 1941. године усташе су основале геноцидну нацистичку творевину творевину такозвану независну државу Хрватску у којој је живот изгубило преко 1.200.000 Срба!!!
Како је изгледао атентат према речима Благоја Јововића?
Како је изгледао атентат према речима Благоја Јововића, који је и сам тада рањен.
Кренем за њим. Брзим кораком. Скоро трчим. Долазим на седам-осам метара. Павелић ме је осјетио, видео… Почео да виче: ,,Мајку ти јебем српскy!”
Чујем пуцањ, не знам одакле долази. Не стајем. Трчим право на Павелића. Дођем на два-три метра и пуцам. Једном. Други пут! Пуцам му у леђа, онако како је бјежао. Два пута у њега. Он пада.
Како је носио ташну, она му испадне, са стране, у једну башту. Пао, не мрда, не могу да вјерујем да се прави мртав, ако су два метка у њега. У том тренутку помислим – боље је да остане жив, јер ће га у болницу, народ ће видети и онда му се мора судити! Да ли да га пребијем?
Онда угледам ону ташну. Документи? Било би добро докопати се… Али, ако су паре у торби, па ме ухвате и прогласе лоповом? И да сам га убио због пара! Оставим ја и Павелића и торбу.
Неко виче: ,,Јуре, јуре!” И пуца се према мени. Ја се окренем и пуцам у том правцу. Испалим три хица. Почнем да трчим око зграда, полукружном улицом.
Народ излази. Питају – шта је било? Онако задихан, говорим им: ,,Гледајте шта раде ове будале тамо, напиле се, па пуцају на све живо!”
,,Тај је луд или пијан”, вичем да ме и они са прозора чују. Револвер ми у џепу. Оставио сам само један метак, за сваки случај…
