Na današnji dan 1957. u Buenos Ajresu, Blagoje Jovović je pucao na ustaškog vođu Antu Pavelića. Atentat nije uspeo, ali je Pavelić teško ranjen i od posledica je i umro posle dve godine u Madridu.
Takođe na današnji dan 1941. godine ustaše su osnovale genocidnu nacističku tvorevinu tvorevinu takozvanu nezavisnu državu Hrvatsku u kojoj je život izgubilo preko 1.200.000 Srba!!!
Kako je izgledao atentat prema rečima Blagoja Jovovića?
Kako je izgledao atentat prema rečima Blagoja Jovovića, koji je i sam tada ranjen.
Krenem za njim. Brzim korakom. Skoro trčim. Dolazim na sedam-osam metara. Pavelić me je osjetio, video… Počeo da viče: ,,Majku ti jebem srpsky!”
Čujem pucanj, ne znam odakle dolazi. Ne stajem. Trčim pravo na Pavelića. Dođem na dva-tri metra i pucam. Jednom. Drugi put! Pucam mu u leđa, onako kako je bježao. Dva puta u njega. On pada.
Kako je nosio tašnu, ona mu ispadne, sa strane, u jednu baštu. Pao, ne mrda, ne mogu da vjerujem da se pravi mrtav, ako su dva metka u njega. U tom trenutku pomislim – bolje je da ostane živ, jer će ga u bolnicu, narod će videti i onda mu se mora suditi! Da li da ga prebijem?
Onda ugledam onu tašnu. Dokumenti? Bilo bi dobro dokopati se… Ali, ako su pare u torbi, pa me uhvate i proglase lopovom? I da sam ga ubio zbog para! Ostavim ja i Pavelića i torbu.
Neko viče: ,,Jure, jure!” I puca se prema meni. Ja se okrenem i pucam u tom pravcu. Ispalim tri hica. Počnem da trčim oko zgrada, polukružnom ulicom.
Narod izlazi. Pitaju – šta je bilo? Onako zadihan, govorim im: ,,Gledajte šta rade ove budale tamo, napile se, pa pucaju na sve živo!”
,,Taj je lud ili pijan”, vičem da me i oni sa prozora čuju. Revolver mi u džepu. Ostavio sam samo jedan metak, za svaki slučaj…
