U savremenosti, tehnološkog napretka i moralne erozije društva, svi se zapitamo u kakvom svetu živimo. Ljudska civilizacija ubrzano srlja ka nihilističkom pristupu etike i života. Egocentrizam nije postao samo poželjan model ponašanja, nego i osnovna ideologija društva koja se propagira na svim mestima. Previše informacija dobija savremeni čovek da bi ih mogao procesuirati. Nova normalnost je postala nemoralnost.
Čovek je postao statistika i broj
U vreme ratova, čovek je postao broj, statistika i nevažan. Dok nas mediji obaveštavaju o broju stradalih na bilo kom mestu planete ljude doživljavamo kao izveštaj, čak navijački pristupamo svakom ratu i stradanju zauzimajući svako svoju stranu.
Usvojen je model ponašanja animalnih poriva, sve metafizičko, više i uzvišeno se teži razoriti. Porodica i Bog postaju ideje protiv kojih ratuje ova posrnula posthrišćanska civilizacija. Mislili smo da smo informisani, postali smo dezinformisani.
Pandemija depresije i anksioznosti
Pandemija depresije, anksioznosti jeste posledica ega, odvojenosti i samopožrtvovanosti. Sistem civlizacijskih vrednosti se nameće kao takav da ništa nije vredno žrtvovanja, i da ništa nije vredno odricanja. U takvom svetu sve je postalo jeftino, korumpirano i potkupljivo. Ništa nije vredno truda u svetu u kojem je ništa postalo sve.
Marketing nas je ubedio da se može trgovati stanjem duše, da je sreća predmet trgovine, da čovek nije cilj nego sredstvo ostvarivanja ciljeva. Ljudi ne žele da razumeju druge, nego da utvrde svoje mišljenje.
Sistem vrednosti-sistem spirale
Društvene mreže koriste kao balon istomišljenika, krug prijatelja doživljavaju kao klimoglavace i porodicu kao prepreku. Sistem vrednosti postaje sistem spirale raste egoizma svakog pojedinca i samim tim društvo postaje neodrživo.
Emocije postaju floskule u obraćanju, ljubav postaje karikatura samoljublja. Svi se zalažu deklarativno za mir, a nikada više nije bilo nemira, kako u svetu tako i u nama samima. Pandemija anksioznosti i depresije je posledica neuspeha nametnutih društvenih normi i modela uspeha.
U takvoj postavci stvari bitno je da civilizacija napravi pobunu. Bunt protiv nepravde koja je postala osnovna odlika postojanja. Avangardno nije retrogradno, a smisao postojanja kojem teži svaki čovek kada ne može da nađe u sadašnjosti, mora naći u onome što je vekovima stvorilo i rađalo ovu civilizaciju, a protiv čega se ona nemilosrdno bori. Društvo ne mora etički nazadovati, da bi bilo tehnički progresivno.
Moguće je uskladiti oba. Jedinstvo u različitosti, prihvatanje drugih, razumevanje drugačijeg na uštrb sopstvenog „ja“, jeste temelj međuljudskih odnosa na kojima se gradi društvo. Jednoličnost, jednoobraznost i jednoumlje, su sakriveni iza fraza o prihvatanju različitosti.
Put u budućnost mora biti prožet prošlošću. Napred ka onome što smo bili, jer samo takvi možemo sačuvati koren svog postojanja i budućnosti. Dokle god se preispitujemo, dokle god postavljamo pitanja, sve dok nismo statični, mi tragamo za kompasom pravih vrednosti.
Nebojša Lazić
