Pokušaje poznatih ličnosti da kroz svoj rad promovišu određene političke ciljeve, kao što je nezavisnost Kosova, ne treba posmatrati izdvojeno nego kao deo šireg procesa “manufakture konsenzusa” i promene svesti u koji je uključena i industrija zabave, ističe za Kosovo onlajn Slobodan Vladušić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Prema njegovim rečima, ovakve slučajeve ne treba ni precenjivati, ni potcenjivati.
“Radi se o procesu ili fenomenu koji možemo nazvati manufakturom konsenzusa, a to znači da se sa više različitih mesta, iz više različitih sfera, uvek odašilje jedna te ista poruka. Te poruke imaju vrlo jasnu političku intonaciju koja je, naravno, štetna za nas: nezavisno Kosovo, srpski zločini, sve ono što može da opravda taj projekat Velike Albanije za koji se iskreno nadam da se nikada neće ostvariti. Dakle, te stvari nikada ne treba posmatrati izdvojeno nego kao deo jednog šireg procesa u koji je uključena industrija zabave i selebritiji koji su sastavni deo te industrije zabave i koji nisu nikakve autonomne ličnosti koje imaju svoj stav o nekim pitanjima, nego im to dođe kao nekakav produžetak radnog vremena: da forsiraju jednu političku agendu koja odgovara vlasnicima industrije zabave”, ističe Vladušić.
Dodaje da “nije u pitanju teorija zavere, nego se radi o jednom sistemu glasova i sistemu promene svesti i uobičavanja kao jedne političke agende, političkog plana, koji se baš zato forsira u svim različitim sferama da bi stigao do najvećeg broja ljudi, kako bi ti ljudi taj politički plan – u ovom slučaju nezavisno Kosovo i nakon toga Veliku Albaniju – shvatili kao nešto normalno, kao nešto legitimno i kao nešto što je na kraju krajeva prihvatljivo, što naravno nije, za nas posebno”.
Smatra da bi trebalo da postoji sistem koji bi oponirao tom sistemu, i koji bi pokušao da forsira “ne našu istinu, nego istinu”.
“Jer tu se ne radi o dve istine, nego se radi, zapravo, s jedne strane o istini, a s druge strane o falsifikatima. Taj falsifikat je i ovo preuzimanje srpske crkve koja se pretvara u katoličku. Dakle, nije to sukob dve strane koje su podjednako u pravu, nego jedne, iza koje stoje istorijski podaci i činjenice, a sa druge strane stoji gola sila i spremnost da se istorija falsifikuje da bi se jedna okupacija legitimizovala”, objašnjava naš sagovornik.
On ističe da možemo da odgovorimo jedino sistematski, “kako smo i napadnuti”.
“U teoriji postoji pojam grupe za pritisak koje služi upravo u tu svrhu da onemoguće jednu vrstu sistemskog rada na mekoj moći i stvaranja atmosfere u kojoj bi se sa naše strane sistemski odgovorilo na takav rad selebritija kojima je blizak albanski politički plan. Dakle, te grupe za pritisak su najčešće plaćene, radi se o profesionalcima koji su plaćeni da dovode u pitanje naše pokušaje da se za to borimo, ali sa druge strane često postoje i korisni idioti koji to rade besplatno”, kaže Vladušić.
Prema njegovim rečima, meka i klasična moć ne mogu da se porede, zato što su deo iste sfere i strogo su povezane.
“Meka moć zavisi od posedovanja tvrde moći. Niko još do sada nije imao meku moć, a da iza toga nije stajala tvrda moć. Tako da ne bi trebalo ni da ih poredimo. Trebalo bi da ih shvatimo onako kako odgovara istini: to je zapravo ista moć koja samo deluje u različitim sferama i sve sfere su podjednako važne i u svim sferama treba toj moći parirati”, zaključuje Vladušić.
