Prof. dr Momčilo Matić, rođen 1952. godine u Krupnju, jedan je od najistaknutijih srpskih stručnjaka za integrativnu prirodnu medicinu. Kao lekar, profesor na Purity Akademiji u Beogradu i rukovodilac Odeljenja za sport i mentalno zdravlje pri Centru za razmenu znanja Kraljevske srpske akademije nauka i umetnosti, on spaja konvencionalnu medicinu sa holističkim pristupima – fokusirajući se na genetiku, emocije, ishranu i duhovnost.
Njegov rad je globalno priznat, sa predavanjima, istraživanjima o autofagiji (samočišćenju ćelija) i knjigama koje su postale bestseleri.
Koja su to dela profesora Momčila Matića?
Među ključnim naslovima su Gospodari zdravlja: geni, emocije, ishrana (2017), gde objašnjava kako geni reaguju na životne navike; Hrana koja ubija, hrana koja leči, kritika moderne prehrambene industrije; Najzdraviji recepti sa praktičnim savetima; Kako da se ne razboleimo, vodič za prevenciju; i Tajne epifize, duboka analiza žlezde koja reguliše snove i hormone.
Ove knjige nisu samo teorija – pružaju recepte, vežbe i duhovne uvide, promovišući ideju da je telo „pametno biće“ koje se samo leči uz pravu podršku. U emisiji Kompas, dr Matić deli ekskluzivne uvide iz svojih istraživanja, upozoravajući na „tihu epidemiju“ rafinisane hrane i negativnih emocija.
Integrativna medicina: Partnerstvo tela, uma i duha
Integrativna medicina, specijalnost dr Matića, nije alternativa, već simbioza nekoliko ključnih elemenata za naše zdravlje: kombinuje lekove, ishranu, psihoterapiju i duhovnost da reši uzroke bolesti, a ne samo simptome. „Pacijent i lekar postaju tim“, kaže on, naglašavajući prevenciju kroz zdrave navike.
Ovo se posebno ogleda u rečenici koju često voli da istakne: „Hrana mora biti lek, a ne da zbog hrane uzimamo lekove.“ Hrana koju konzumiramo direktno oblikuje emocije – loša hrana izaziva razdražljivost, bes, agresiju, ljutnju, dok dobro donosi mir.
Povezujući ishranu sa emocijama, Matić je otkrio kada se najviše razvijaju kancerogene supstance.
„Kada samo mi u onim lošim emocijama, kada smo mi ljuti, kada smo besni, kada smo gordi, kada smo nesigurni u sebe, kada imamo puno straha i svih tih neprijatnih emocija, e to vole kancerogene ćelije. One vole da se stvaraju tu i da žive u takvom organizmu.“
Post i gladovanje: Ključ ćelijskog oporavka
Kako smo trenutno u Božićnom postu, dr Momčilo Matić ističe da mnogi od nas prave greške:
„Često uzimamo trans-masnoće, rafinisana ulja, šećere. To je loša hrana. U postu moramo voditi računa šta je najbolje za telo… Glad je najbolji začin jelima. Treba i da gladujemo, da se malo uskratimo, da nemamo hranu koja će da omogući da se energija baci na nešto drugo, ne na hranu, na oporavak naših ćelija, na oporavak našeg mozga, na oporavak našeg mentalnog stanja.“
Gladovanje aktivira autofagiju – proces čišćenja ćelija, gde telo „jede“ oštećene delove i obnavlja mozak i mišiće.
San kao jedan od bitnih faktora oporavka
Uz gladovanje i uzdržanje od loše ishrane, dr Matić ističe san kao jedan od ključnih faktora našeg oporavka. Epifiza, jedna malena žlezdica veličine zrna graška je naše „treće oko“ u mozgu, reguliše melatonin, snove i imunitet – ona je ta koja obavlja važne funkcije u ljudskom telu i njen pravilan rad podstiče telo da se što bolje oporavi i popravi te naše genetske greške.“
Takođe, on ističe da je pred spavanje potrebno da isključimo sve električne uređaje jer njihovi elektromagnetni talasi i plavo svetlo remete rad epifize.
Ljubav je čovekova iskonska potreba
Ipak, profesor Matić najviše voli da govori o emocijama i često ističe da čovek nije samo fizičko biće, nego da je ta duhovna komponenta i vertikala takođe veoma važan deo čovekovog bića. Međutim, on ističe da ljubav nije emocija. Zašto?
„Ljubav nije emocija, tu se ljudi zavaravaju. Ljubav je potreba čovekova, iskonska potreba koja je ugrađena u čovekov organizam, a onda ove druge stvari koje pospešuju tu ljubav i omogućuju da ona, ta potreba za ljubavlju bude aktivirana su upravo emocije: dobrote, radosti, lepote, vedrine, pažnje, sposobnosti da razumemo ljude, empatije, osećanja itd.“
Ako stvaramo onda živimo, ako ne stvaramo, onda, čemu služimo?
Sa najvećim žarom profesor je govorio o tome kako on i u poznim godinama svakog dana nauči nešto novo, stvara, istražuje i radi na tome da kroz svoj rad doprinese zajednici i boljem i kvalitetnijem društvu. Pri tome ističe koliko je važno da čovek veruje u sebe i svoje sposobnosti, ali i u Boga i njegovu snagu koju On nesebično kroz ljubav daje nama.
„Ako verujemo da možemo, onda možemo i ono što ne možemo, ako verujemo da ne možemo, onda ne možemo i ono što možemo. Dakle, vera i ta nada i ljubav koju nam je Bog dao, treba da je sprovodimo u delo i da jednostavno prihvatimo to stvaranje u životu. Da uvek krenemo od toga da imamo veru, da imamo nadu da ćemo uspeti da vidimo smisao toga. E to je to. Jer, stvaranje je naš život, ako stvaramo onda živimo, ako ne stvaramo, onda, čemu služimo?“
Plodnost je veliki problem današnjeg društva
Kako smo došli do ovog problema, dr Momčilo je sažeo u jednoj genijalnoj rečenici:
Ljudi sve manje razmišljaju o tome kako da izaberu partnera. Teško je izabrati prvo osobu sa kojom bi stvarali novo potomstvo, jer, to je postalo u zadnje vreme tako, iz kog razloga? Zato što smo se sve više otuđili od tog kontakta, tih socijalnih odnosa. Mi smo postali egoistični u našim zahtevima, mi smo postali egoistični ne samo po pitanju davanja nekog materijalnog, nego smo postali egoistični samo u uzimanju materijalnog, zadovoljan s’ malim, to treba da bude početno razmiljanje kod našeg čoveka.“
Nadovezujući se, zaključio je da je porodica smisao života i da bez nje i stvaranje, rad i sve ovo ovo čemu smo pričali izgubilo svrhu.
Ako Vam se ove teme o kojima smo pričali sa uvaženim profesorom sviđaju, nemojte da propustite da pogledate emisiju iz koje može mnogo toga dobrog da se nauči.
