Godinama su naučnici širom sveta pokušavali da dešifruju tajanstveno pismo Maja, sastavljeno od simbola uklesanih u kamen i zapisanih u drevnim kodeksima. Ali to je delovalo nemoguće. Niko nije uspevao da shvati kako se ono čita.
A onda se pojavio Jurij Knorozov, sovjetski lingvista, koji je iz kancelarije udaljene hiljadama kilometara od majanskih ruševina postavio presudne temelje za razumevanje tog sistema pisma. Učinio je to proučavajući ga izdaleka, a da nikada nije posetio same ruševine. I, što je posebno zanimljivo, to je uradio uz pomoć svoje sijamske mačke Asje, koju je čak želeo da navede kao koautorku u svojim naučnim radovima.
Sve do pedesetih godina 20 veka, mnogi naučnici su verovali da se majanski simboli ne mogu čitati, jer se smatralo da su to samo „ideografski“ crteži, odnosno simboli koji predstavljaju ideje, a ne zvukove. U praksi, mislilo se da oni ne formiraju reči, već samo opšte pojmove.
Međutim, Knorozov je, proučavajući fotografije glifova, odnosno majanskih simbola, i prepisujući drevne kodekse dostupne u Rusiji, shvatio nešto revolucionarno. Mnogi od tih simbola predstavljali su slogovne zvukove, a ne samo ideje.
To je promenilo sve. Glifovi su mogli da se „izgovore“. Bilo je to kao da je pronađen ključ za čitanje zaboravljenog jezika.
Nažalost, njegov rad je u početku bio ignorisan ili odbacivan. Ne samo zato što je išao protiv teorija poznatih stručnjaka, poput Engleza Erika Tompsona, već i iz političkih razloga. Knorozov je bio Sovjet i, u godinama Hladnog rata, mnogi zapadni naučnici su ga unapred potcenjivali.
Ali njegova teorija bila je previše čvrsta da bi dugo ostala zanemarena. Vremenom su i drugi istraživači dokazali da je bio u pravu. Majanski glifovi su u velikoj meri fonetski, a njegove ideje otvorile su put decenijama daljih dešifrovanja. Današnje razumevanje majanskog pisma rezultat je dugog kolektivnog rada, ali upravo je on započeo taj proces revolucionarnim pristupom.
Zahvaljujući doprinosu Knorozova, danas možemo da čitamo imena majanskih vladara, razumemo datume bitaka, verske rituale i da rekonstruišemo istoriju civilizacije koja je vekovima bila nema. Rođena je ozbiljna naučna disciplina proučavanja pisanog majanskog jezika, koju i danas koriste arheolozi i lingvisti.
Knorozov je gajio veliku naklonost prema svojoj mački Asji, koju je smatrao svojom saradnicom. U svojim naučnim člancima želeo je da se ime Asje navede kao koautora. Kada bi urednici to izbacivali, on bi se ljutio. Želeo je i da se pojavi na zvaničnim fotografijama i protestovao je kada bi bila isečena iz kadra.
Za Knorozova, Asja nije bila hir, već simbol druženja, posvećenosti i možda pomalo ironične pobune protiv akademske strogoće.
Jurij Knorozov bio je čovek koji je svetu omogućio da počne da čita majansko pismo, a da nikada nije kročio među njegove ruševine. Učinio je to protiv svih očekivanja, protiv autoriteta svog vremena i uprkos političkim barijerama Hladnog rata. I sve to je radio zajedno sa svojom mačkom Asjom, koja i danas ostaje deo njegove legende.
