Cena kafe u 2025. godini dostigle su rekordne visine, uzrokovane lošim vremenskim uslovima koji su pogodili njena dva najveća proizvođača, Brazil i Vijetnam. Međutim, mnogi stručnjaci očekuju da će cene u narednom periodu padati, prateći trend rasta cena kakaa.
Kako navodi Beverage Daily, razlog tome je povećana ponuda. Prognoza useva za Brazil u ovoj i narednoj godini povećana je za 17,1 odsto u odnosu na prethodnu, zahvaljujući boljim vremenskim uslovima i redovnim padavinama. Slična poboljšanja očekuju se i u Vijetnamu.
Nedavni izveštaji pokazuju da se ugovori za ICE Coffee C (arabika) za mart 2026. godine stabilizuju, ali su pod pritiskom silaznog trenda oko 6,17–6,61 dolara po kilogramu, prema podacima CMB News.
Uprkos padu, cene i dalje visoke
Podaci sa berzi i fizičkih tržišta potvrđuju da su cene kafe pale u odnosu na rekordne nivoe iz 2025. godine, ali i dalje ostaju istorijski visoke.
Arabika kafa C za mart 2026. na ICE New York berzi koštala je oko 6.380 evra po toni, što je neznatno niže u odnosu na februarske maksimume. Robusta na ICE Europe berzi u Londonu za mart ove godine cenila se na otprilike 3.470 evra po toni, sa blagim rastom od 0,6 odsto početkom marta.
U Vijetnamu, robusta se prošlog ponedeljka prodavala po ceni od oko 3.630 evra po toni, što je poslednja najniža zabeležena cena, uz pad od 7–8% tokom nedelje.
Na tržištu Evrope, u Poljskoj, specijalizovani uvoznici drže Arabicu Ruanda Gicumbi po stabilnoj ceni od 10,8 evra po kilogramu, fokusirajući se na butik i premijum segment. Robusta, proizvedena u Ugandi, prodaje se po 5,68 evra po kilogramu, što je stabilna cena u odnosu na istorijske norme.
Evropa nabavlja arabiku i robustu u najvećoj meri iz Brazila i Vijetnama, dok Indija, Kolumbija i Centralna Amerika snabdevaju diferencirane i specijalne segmente. S druge strane, Uredbom EU o krčenju šuma (EUDR) postavljeni su novi zahtevi za usklađenost sa evropskim tržištem.
Odnos ponude i potražnje
Vijetnam je prošle godine zabeležio pad izvoznog obima između 9 i 10 odsto, ali je vrednost porasla više od 50%, s prosečnom cenom od oko 5.700 dolara po toni. Do sredine godine izvoz je vredeo više od 5,4 milijarde dolara, što je pokazalo da je rast bio vođen cenama, a ne količinom.
Brazil je u aprilu 2025. godine zabeležio pad izvoza zelene kafe od oko 32%, dok veliki rod iz 2025/26. ograničava rast fjučersa u 2026.
Indija je u 2025/26. godini proizvela oko šest miliona vreća kafe zbog nepovoljnih vremenskih uslova, ali je vrednost izvoza porasla oko 40–46% na više od 1,8 milijardi dolara, dok rast domaće potrošnje smanjuje viškove za izvoz.
Uvoz kafe, čaja, kakaa i začina u EU snažno je porastao početkom 2025. godine, uglavnom zbog viših cena, a početkom 2026. pokazan je interes za njihovo korigovanje, piše Forbs Srbija.
Potražnja za kafom prošle godine stagnirala
Kako navodi Beverage Daily, sukobi na Bliskom istoku mogli bi uticati na cenu kafe kratkoročno, i to na azijske zalihe, pre svega zbog rasta troškova dostave i transporta, te dužeg vremena putovanja.
Potražnja za kafom stagnirala je 2025. godine, rekao je Karlos Mera za Reuters iz holandske banke Rabobank, dok je pre pandemije rasla oko 2,3% godišnje. Mera očekuje da će pad cena na kraju stimulisati potrošače i povećati potražnju za 2% u 2026.
Podaci pokazuju razliku između kafe i kakaa, što objašnjava zašto neki sumnjaju u pad cena kafe kao kod kakaa. Rekordni rod u Brazilu možda neće značajno sniziti cene, jer su poljoprivrednici dobro kapitalizovani i postepeno prodaju, zadržavajući deo zaliha, kazao je Kleber Kastro za Reuters.
Međutim, visoka cena kafe ne sprečava njeno uživanje. U ovom trenutku kafu pije više od 80 odsto stanovništva gotovo svake zemlje. Skandinavci najviše od svih naroda troše kafu, a prva mesta po ispijanju zauzimaju građani Finske, Norveške, Islanda, Danske, Holandije i Švedske, a slede ih Švajcarci, stanovnici Belgije, Luksemburga i Kanade.
Stanovnici BiH godišnje popiju oko 1,5 milijardi šoljica kafe, gde jedna osoba u proseku popije oko četiri kafe tokom dana.
