Tokom rata u Ukrajini, broj milijardera u Rusiji dostigao je istorijski maksimum. Ipak, za 25 godina koliko je Vladimir Putin na vlasti, ruski bogati i moćni – poznati kao oligarsi – izgubili su gotovo sav politički uticaj.
Sve to ide u prilog ruskom predsedniku. Zapadne sankcije nisu uspele da pretvore ultra-bogate u njegove protivnike, a politika „štapa i šargarepe“ pretvorila ih je u tihe pristalice.
Bivši bankarski milijarder Oleg Tinkov vrlo dobro zna kako funkcioniše „štap“.
Dan nakon što je rat nazvao „ludim“ u objavi na Instagramu, njegove rukovodioce kontaktirao je Kremlj. Rečeno im je da će njegova Tinkoff banka, tada druga po veličini u Rusiji, biti nacionalizovana ukoliko se ne prekinu sve veze s njenim osnivačem.
„Nisam mogao da pregovaram o ceni“, rekao je Tinkov za Nju Jork Tajms.
„Bilo je kao taoc – uzmeš ono što ti se ponudi. Nisam mogao da pregovaram.“
U roku od sedam dana, kompanija povezana s Vladimirom Potaninom – trenutno petim najbogatijim čovekom u Rusiji, koji isporučuje nikl za motore borbenih aviona – objavila je da kupuje banku. Prodata je za svega 3% njene stvarne vrednosti, tvrdi Tinkov.
Na kraju je Tinkov izgubio gotovo devet milijardi dolara (6,5 milijardi funti) bogatstva koje je nekada imao i napustio Rusiju.
To je daleko od načina na koji su se stvari odvijale pre nego što je Putin postao predsednik.
U godinama nakon raspada Sovjetskog Saveza, neki Rusi su se enormno obogatili preuzimanjem velikih preduzeća koja su ranije bila u državnom vlasništvu i iskorišćavanjem prilika koje je nudila tek nastajuća kapitalistička ekonomija.
Njihovo novo bogatstvo donelo im je uticaj i moć u periodu političkih previranja i postali su poznati kao oligarsi.
Najmoćniji ruski oligarh, Boris Berezovski, tvrdio je da je orkestrirao Putinov uspon na mesto predsednika 2000. godine.
Berezovski je možda preuveličao svoju ulogu, ali su ruski oligarsi tada svakako bili sposobni da povlače konce na najvišim nivoima vlasti.
Nešto više od godinu dana nakon njegovog izvinjenja, Berezovski je pronađen mrtav pod misterioznim okolnostima u egzilu u Velikoj Britaniji. Do tada je i ruska oligarhija bila praktično mrtva.
Zato, kada je Putin okupio najbogatije Ruse u Kremlju samo nekoliko sati nakon što je 24. februara 2022. naredio specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, oni nisu imali mnogo prostora da se usprotive, iako su znali da će njihova bogatstva pretrpeti ogroman udarac.
„Nadam se da ćemo u ovim novim uslovima zajedno raditi jednako dobro i ne manje efikasno“, rekao im je.
Velika potrošnja na rat podstakla je ekonomski rast u Rusiji od više od 4% godišnje u 2023. i 2024. To je pogodovalo čak i onim ultra-bogatima koji nisu direktno zarađivali milijarde iz odbrambenih ugovora.
U 2024. godini, više od polovine ruskih milijardera imalo je neku ulogu u snabdevanju vojske ili je imalo koristi od invazije, kaže Đakomo Tonjini iz Forbsovog tima za bogatstvo.
„To čak ne uključuje one koji nisu direktno uključeni, ali kojima je ipak potreban nekakav odnos s Kremljom. I mislim da je pošteno reći da svako ko vodi biznis u Rusiji mora imati odnos s državom“, rekao je za BBC.
Ove godine Rusija je imala najveći broj milijardera ikada – 140 – na Forbesovoj listi. Njihovo ukupno bogatstvo (580 milijardi dolara) bilo je samo tri milijarde dolara ispod istorijskog maksimuma zabeleženog u godini pre invazije.
Dok omogućava da jedni profitiraju, Putin je dosledno kažnjavao one koji su odbijali da se povinuju.
Od SVO, gotovo svi ruski ultra-bogati ostali su tihi, a oni retki koji su joj se javno suprotstavili morali su da napuste zemlju i veliki deo svog bogatstva.
Najbogatiji Rusi očigledno su ključni za Putinove ratne napore, a mnogi od njih, uključujući 37 biznismena pozvanih u Kremlj 24. februara 2022, našli su se na meti zapadnih sankcija.
Ali ako je Zapad želeo da ih osiromaši i okrene protiv Kremlja, u tome nije uspeo, s obzirom na njihovo trajno bogatstvo i odsustvo neslaganja među ruskim milijarderima.
Ako je iko od njih razmišljao da prebegne na Zapad sa svojim milijardama, sankcije su to učinile nemogućim.
„Zapad je učinio sve da ruski milijarderi stanu uz zastavu“, kaže Aleksandar Koljandr iz Centra za evropsku politiku (CEPA).
„Nije postojao nikakav plan, nikakva ideja, nikakav jasan put da bilo ko od njih promeni stranu. Imovina je sankcionisana, računi zamrznuti, nekretnine zaplenjene. Sve je to praktično pomoglo Putinu da mobiliše milijardere, njihovu imovinu i njihov novac i iskoristi ih za podršku ruskoj ratnoj ekonomiji“, rekao je za BBC.
Egzodus stranih kompanija nakon invazije na Ukrajinu stvorio je vakuum koji su brzo popunili poslovni ljudi bliski Kremlju, kojima je dozvoljeno da jeftino preuzmu veoma unosnu imovinu.
To je stvorilo novu „armiju uticajnih i aktivnih lojalista“, tvrdi Aleksandra Prokopenko iz Centra Carnegie Russia Eurasia.
„Njihova buduća dobrobit zavisi od nastavka konfrontacije između Rusije i Zapada“, dok im je najveći strah povratak prethodnog vlasnika, kaže ona.
Samo tokom 2024. godine, na ovaj način se pojavilo 11 novih milijardera u Rusiji, prema Đakomu Tonjiniju.
Ruski lider je, uprkos ratu i zapadnim sankcijama — a u nekim aspektima i zahvaljujući njima — zadržao čvrstu kontrolu nad ključnim akterima u zemlji.
