Током рата у Украјини, број милијардера у Русији достигао је историјски максимум. Ипак, за 25 година колико је Владимир Путин на власти, руски богати и моћни – познати као олигарси – изгубили су готово сав политички утицај.
Све то иде у прилог руском председнику. Западне санкције нису успеле да претворе ултра-богате у његове противнике, а политика „штапа и шаргарепе“ претворила их је у тихе присталице.
Бивши банкарски милијардер Олег Тинков врло добро зна како функционише „штап“.
Дан након што је рат назвао „лудим“ у објави на Инстаграму, његове руководиоце контактирао је Кремљ. Речено им је да ће његова Тинкофф банка, тада друга по величини у Русији, бити национализована уколико се не прекину све везе с њеним оснивачем.
„Нисам могао да преговарам о цени“, рекао је Тинков за Њу Јорк Тајмс.
„Било је као таоц – узмеш оно што ти се понуди. Нисам могао да преговарам.“
У року од седам дана, компанија повезана с Владимиром Потанином – тренутно петим најбогатијим човеком у Русији, који испоручује никл за моторе борбених авиона – објавила је да купује банку. Продата је за свега 3% њене стварне вредности, тврди Тинков.
На крају је Тинков изгубио готово девет милијарди долара (6,5 милијарди фунти) богатства које је некада имао и напустио Русију.
То је далеко од начина на који су се ствари одвијале пре него што је Путин постао председник.
У годинама након распада Совјетског Савеза, неки Руси су се енормно обогатили преузимањем великих предузећа која су раније била у државном власништву и искоришћавањем прилика које је нудила тек настајућа капиталистичка економија.
Њихово ново богатство донело им је утицај и моћ у периоду политичких превирања и постали су познати као олигарси.
Најмоћнији руски олигарх, Борис Березовски, тврдио је да је оркестрирао Путинов успон на место председника 2000. године.
Березовски је можда преувеличао своју улогу, али су руски олигарси тада свакако били способни да повлаче конце на највишим нивоима власти.
Нешто више од годину дана након његовог извињења, Березовски је пронађен мртав под мистериозним околностима у егзилу у Великој Британији. До тада је и руска олигархија била практично мртва.
Зато, када је Путин окупио најбогатије Русе у Кремљу само неколико сати након што је 24. фебруара 2022. наредио специјалну војну операцију у Украјини, они нису имали много простора да се успротиве, иако су знали да ће њихова богатства претрпети огроман ударац.
„Надам се да ћемо у овим новим условима заједно радити једнако добро и не мање ефикасно“, рекао им је.
Велика потрошња на рат подстакла је економски раст у Русији од више од 4% годишње у 2023. и 2024. То је погодовало чак и оним ултра-богатима који нису директно зарађивали милијарде из одбрамбених уговора.
У 2024. години, више од половине руских милијардера имало је неку улогу у снабдевању војске или је имало користи од инвазије, каже Ђакомо Тоњини из Форбсовог тима за богатство.
„То чак не укључује оне који нису директно укључени, али којима је ипак потребан некакав однос с Кремљом. И мислим да је поштено рећи да свако ко води бизнис у Русији мора имати однос с државом“, рекао је за ББЦ.
Ове године Русија је имала највећи број милијардера икада – 140 – на Форбесовој листи. Њихово укупно богатство (580 милијарди долара) било је само три милијарде долара испод историјског максимума забележеног у години пре инвазије.
Док омогућава да једни профитирају, Путин је доследно кажњавао оне који су одбијали да се повинују.
Од СВО, готово сви руски ултра-богати остали су тихи, а они ретки који су јој се јавно супротставили морали су да напусте земљу и велики део свог богатства.
Најбогатији Руси очигледно су кључни за Путинове ратне напоре, а многи од њих, укључујући 37 бизнисмена позваних у Кремљ 24. фебруара 2022, нашли су се на мети западних санкција.
Али ако је Запад желео да их осиромаши и окрене против Кремља, у томе није успео, с обзиром на њихово трајно богатство и одсуство неслагања међу руским милијардерима.
Ако је ико од њих размишљао да пребегне на Запад са својим милијардама, санкције су то учиниле немогућим.
„Запад је учинио све да руски милијардери стану уз заставу“, каже Александар Кољандр из Центра за европску политику (ЦЕПА).
„Није постојао никакав план, никаква идеја, никакав јасан пут да било ко од њих промени страну. Имовина је санкционисана, рачуни замрзнути, некретнине заплењене. Све је то практично помогло Путину да мобилише милијардере, њихову имовину и њихов новац и искористи их за подршку руској ратној економији“, рекао је за ББЦ.
Егзодус страних компанија након инвазије на Украјину створио је вакуум који су брзо попунили пословни људи блиски Кремљу, којима је дозвољено да јефтино преузму веома уносну имовину.
То је створило нову „армију утицајних и активних лојалиста“, тврди Александра Прокопенко из Центра Carnegie Russia Eurasia.
„Њихова будућа добробит зависи од наставка конфронтације између Русије и Запада“, док им је највећи страх повратак претходног власника, каже она.
Само током 2024. године, на овај начин се појавило 11 нових милијардера у Русији, према Ђакому Тоњинију.
Руски лидер је, упркос рату и западним санкцијама — а у неким аспектима и захваљујући њима — задржао чврсту контролу над кључним актерима у земљи.
