Jačanje NATO infrastrukture u Albaniji samo je potvrda onoga što istoričari i pažljivi posmatrači odavno znaju, a to je da su Balkan i prostori Rusije za protivnike Rusije, u ovom trenutku zemlje NATO pakta, isti front. To smo mi Srbi već iskusili na svojoj koži u prošlosti, kaže za Sputnjik istoričar Miloš Ković.
Prema rečima ruskog ambasadora u Albaniji Alekseja Zajceva, Severnoatlantska alijansa intenzivirala je poslednjih godina izgradnju infrastrukture u Albaniji. Tamo se intenzivno sprovodi modernizacija transportnih i pomorskih struktura. S tim u vezi, prošle godine je u centralnoj Albaniji u martu otvorena taktička vazduhoplovna baza NATO-a.
Izgradnja NATO infrastrukture na tlu Albanije takođe nije od juče, a Rusi su o tome vrlo dobro obavešteni, dodaje profesor istorije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beograd, Miloš Ković. To je počelo još sa izgradnjom autoputa koji direktno vodi od Drača i Tirane ka Prizrenu, a kojim je Ković imao priliku da prođe.
Imao sam prilike da se vozim tim autoputem, on je prav kao strela, a vodi kroz Albanska bespuća i planine kao da se nalazite u Arizoni ili Nevadi. Taj put je radio veliki američko-turski konzorcijum u kome je tadašnji potpredsednik Dik Čejni imao značajne akcije. Dakle, to je komunikacija za američko-mornaričku pešadiju kojem ona najbrže dolazi u srpske zemlje, rekao je Ković za Sputnjik.
Ta ista priča se danas nastavlja, kaže on, samo što je danas sve intenzivirano, jer su od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini sve rukavice skinute. Srbi, dodaje Ković, moraju da budu svesni toga, kao i činjenice da smo za naše neprijatelje zauvek deo istog fronta. Komentarišući mogućnost da, nakon propalog pokušaja direktnog napada na Rusiju sa istoka Evrope novi poligon za rat postane upravo Balkan, Ković podseća na istorijski kontinuitet ovakvih poduhvata i naglašava da to nije ništa novo. Koliko god to prosečnom čitaocu delovalo kao preterivanje, on tvrdi da je čitav ovaj proces počeo dosta davno – sa ugarskim kraljevima koji su vodili krstaške ratove protiv srpskih jeretika u Bosni (bogumila), a u Srbiji doveli na vlast Vukana i rimokatolike umesto Stefana Prvovenčanog, te sa pohodima na Vizantijsko carstvo u Četvrtom krstaškom ratu i pohodom na Rusiju Aleksandra Nevskog.
Na svim istorijskim prekretnicama, Balkan, a pre svega srpske zemlje, bili su deo istog fronta sa ruskim zemljama. Možemo se podsetiti i 1914. i 1941. godine, ali i našeg vremena. Znalo se od početka ratova u kojem je razbijena jugoslovenska država da moramo da računamo na neprijateljstvo najuticajnijih zapadnih elita, upravo zato što oni nas Srbe vide kao male Ruse. U tom cilju oni su jačali hrvatske i albanske šoviniste, kao i muslimanske fundamentaliste, rekao je Ković za Sputnjik.
Istorijska sudbina
Mogućnost da kolektivni Zapad „zaobiđe“ jugoistočnu Evropu u svom sledećem pohodu na Rusiju i ne uvuče nas u rat uvek postoji, ističe Ković i podseća da se tako nešto dogodilo upravo za vreme Krimskog rata. Srbija je tada ostala po strani i van sukoba zapadnih sila i Turske sa Rusijom, iako je tada mamljena različitim obećanjima.
Definitivno postoje takvi događaji, u istoriji ništa nije onako kako izgleda na prvi pogled i istorija se uvek otima generalizacijama. Takva mogućnost postoji, ali nekada je veoma teško izbeći ono što neki nazivaju istorijskom sudbinom. Ta istorijska sudbina taško se zaobilazi, a uglavnom potiče od geografije ili od geopolitike, kako se to danas kaže.
Najvažnija briga za nacionalne interese
Svaka zemlja i svaki narod mora da vodi računa o sopstvenim nacionalnim interesima. Za Srbe i za srpski narod u Republici Srpskoj, u Srbiji i u drugim zemljama bivše Jugoslavije, najvažnije je da biološki opstane i da preživi u ovim veoma teškim vremenima, koje, tvrdi Ković, za Srbe nisu ništa manje opasna i tragična od Drugog svetskog rata.
Cilj naše zemlje ili naših zemalja je da se stanovništvo sačuva i da naša države prežive i opstanu. Nalazimo se u situaciji koja je veoma teška, u kojoj neprijatelj pokušava da ugasi Republiku Srpsku, da rasparča Srbiju – počevši od Kosova, da asimiluje srpski narod u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji. Dakle, to je najvažnije, sačuvati biološku supstancu srpskog naroda, sačuvati naše države, ali istovremeno ne osramotiti se pred istorijom, pred precima i pred potomcima i biti svestan da je jedina velika sila koja u ovom trenutku stoji iza Srbije i srpskog naroda – Rusija.
Rusija u ovom trenutku, kao što je i uvek imala, ima svoje nacionalne i državne interese, podvlači naš sagovornik. To se, kaže on, mora znati, o tome će sama Rusija razmišljati, ali Srbi moraju da budu svesni toga da bez Rusije, kao i toliko puta u svojoj istoriji, teško da mogu da prežive i da opstanu.
Sve su to činjenice o kojima srpske političke elite moraju da vode računa u ovom trenutku, zaključuje Ković.
