Danska planira da ukine porez na knjige koji je najviši u svetu, u nastojanju da podstakne ljude da više čitaju.
Porez na knjige u Danskoj iznosi 25 odsto, a vlada smatra da takva politika doprinosi rastućoj „krizi čitanja“.
Predlog ministra kulture
Ministar kulture Jakob Engel-Šmit saopštio je da će vlada predložiti u svom planu budžeta da se ukine porez na knjige, što će zemlju koštati 330 miliona danskih kruna (44 miliona evra) godišnje, prenosi Gardijan.
Engel-Šmit je rekao da veruje da se mora rizikovati da bi se okončala kriza čitanja koja se širi poslednjih godina.
„Neverovatno sam ponosan. Ne dešava se svaki dan da neko uspe da ubedi kolege da tako ogroman novac treba da se ulaže u potrošnju i kulturu Danaca“, kazao je ministar.
Poređenje sa drugim nordijskim zemljama
I druge nordijske zemlje imaju standardnu stopu poreza od 25 odsto, ali je ne primenjuju na knjige. U Finskoj je PDV na knjige 14 odsto, u Švedskoj šest, a u Norveškoj se ne naplaćuje.
Švedska je 2001. smanjila porez na knjige što je povećalo prodaju knjiga ali, kako su pokazale analize, knjige su kupovali oni koji su već čitali.
Engel-Šmit je rekao da je cilj širenje literature i da je već izdvojen novac za jačanje saradnje javnih biblioteka i škola, kako bi se više dece upoznalo s dobrom literaturom.
Navike čitanja u Danskoj
U Danskoj, koja ima nešto više od šest miliona stanovnika, 2023. godine je prodato 8,3 miliona knjiga, u knjižarama i preko interneta, prema podacima nacionalne statističke agencije.
Najviše su se prodavale knjige za najmlađe, slikovnice i knjige sa aktivnostima, a drugi najpopularniji žanrovi bili su kriminalistički romani i trileri.
Pitanje cena nakon ukidanja poreza
Ako ova mera ne dovede do pada cena knjiga, Engel-Šmit je rekao da će ponovo razmotriti da li je to bio pravi korak.
„Pratiću naravno kako se cene razvijaju. Ako se ispostavi da ukidanje PDV-a dovede samo do rasta profita izdavača, a da cene knjiga ne padaju, onda moramo razmotriti da li je to bila ispravna stvar“, rekao je Engel-Šmit.
Porez na knjige u Srbiji i regionu – kulturna barijera ili podsticaj čitanju?
Dok Danska najavljuje ukidanje poreza na knjige kako bi podstakla čitanje, u Srbiji i zemljama regiona poreska politika prema izdavaštvu izgleda znatno drugačije.
U Srbiji se na knjige primenjuje posebna stopa PDV-a od 8 odsto, koja važi i za udžbenike, novine i većinu publikacija. To je znatno niže od opšte stope PDV-a od 20 odsto, ali izdavači i čitaoci i dalje ukazuju da taj porez predstavlja barijeru za razvoj kulture. Posebno problematičan deo je uvoz knjiga – tu se primenjuju dodatna opterećenja.
Prilikom uvoza se PDV plaća od 10 do 20 odsto
U praksi, prilikom uvoza često se plaća PDV od 10 do 20 odsto, uz carinu i usluge carinjenja. To značajno uvećava cenu i čini da strane knjige budu teško dostupne prosečnom čitaocu.
Na društvenim mrežama često se mogu pročitati žalbe ljubitelja knjiga koji ističu da moraju da plate i preko 200 evra poreza i carine na knjige vredne 800 evra. Ovakav pristup mnogi vide kao „kulturnu barijeru” koja obeshrabruje nabavku literature iz inostranstva.
Kakvo je stanje u regionu?
Kada je reč o regionu, slika je šarolika. U Hrvatskoj se na knjige primenjuje smanjena stopa PDV-a od 5 odsto, što je jedna od najnižih u Evropi. U Sloveniji je ta stopa nešto viša i iznosi 5,5 odsto, dok u Bosni i Hercegovini knjige podležu istoj stopi PDV-a kao i ostali proizvodi – 17 odsto.
U Crnoj Gori je PDV na knjige 7 odsto, dok je u Severnoj Makedoniji on nešto veći i iznosi 5 odsto za udžbenike, a za ostale knjige uobičajena stopa je 18 odsto.
Da li će poreska politika prepoznati knjigu kao osnovnu kulturnu potrebu?
Poređenje pokazuje da Srbija, iako ima nižu stopu na domaće knjige od opšte, ipak nije u grupi najpovoljnijih zemalja kada je reč o kulturi čitanja. Problemi sa uvozom i dodatnim troškovima posebno odvraćaju ljude od nabavke literature iz inostranstva.
Dok Danska rizikuje gubitak od 44 miliona evra godišnje da bi podstakla ljubav prema knjizi, Srbija i region još uvek balansiraju između prihoda države i kulturne politike. Pitanje ostaje: da li će i ovde jednog dana poreska politika prepoznati knjigu ne kao luksuz, već kao osnovnu kulturnu potrebu?
