Jedan od kontroverznih filmova Stenlija Kjubrika je i „Paklena pomorandža“ iz 1971. godine. Film je nastao po istoimenom romanu Entonija Burdžesa. Govori o distopijskoj budućnosti Velike Britanije, pa i sveta…
Životi bez savesti
Film prati grupu mladih huligana, koji bezobzirno terorišu grad. Sve to im predstavlja neku patološku igru, pritom, kao da su operisani od savesti, jer ljudi usred njihovih noćnih zabava ginu, a da oni toga često nisu ni svesni. Najpre odlaze u avangardni klub „Korova“, gde su stolovi i inventar u obliku golih žena.
Tu piju neobično piće slično mleku začnjeno drogama, koje im služi da se, kako kažu, „naoštre“… Nakon toga kreću u akciju. Prebijaju starce beskućnike, upadaju ljudima u kuće, gde ih maltretiraju, tuku, siluju žene.
Ekscentrične žrtve i atmosfera apsurda
Međutim, i same žrtve su previše ekscentrične, iako ugledni građani, što sve stvara specifični ambijent. Stanovi su im opremljeni skupocenim umetničkim delima u obliku statua falusa, umetničkim slikama sa pornografskim sadržajem. Sve to ovu grupu huligana još više zabavlja i služi za njihov bezosećajni humor.
Tako je karakteristična scena gde glavni od njih, Aleks, upada ženi u stan u nameri da je opljačkaju, dok ga prijatelji čekaju napolju. Žena je bila pametnija od prethodnika i nije ih pustila u kuću na foru da je „prijatelj povređen“.
Pritom zove policiju da provere o čemu se radi. Ali, huligani ne odustaju. Aleks upada u kuću kroz jedan otvoren prozor. Počinje kontroverzna i provokativna scena između Aleksa i žene, kad uzima skupocenu statuu falusa, a žena iz straha da je ne polomi trči za njim po kući. Pošto ima patološki nasilničku prirodu, neko vreme se zabavlja sa njom, potom je ubija istom tom statuom…
Izdaja i pad
Pri pokušaju bekstva ostatak bande ga iz osvete izdaje, privremeno ga oslepljujući. Biva uhapšen… Zabava je završena… Biva osuđen za ubistvo i dobija višegodišnju robiju. Međutim, pojavljuje se način da izađe. Vlada primenjuje novi eksperiment gde zatvorenici treba da se izleče od kriminala specijalnom metodom. Aleks pristaje, ne razmišljajući o posledicama.
Eksperiment kao ukidanje slobode
Raznim tehnikama biva brzo izlečen, teran da gleda scene nasilja i seksa, koje mu postaju odvratne do te mere da dobija nagon za povraćanje. Svemu ovome se suprotstavlja zatvorski paroh, kao atak na ljudsku prirodu.
Jer, čovek, ako nema istinsku slobodu, ne može biti dobar. Pritom, kao veliki ljubitelj Betovenove muzike, javlja mu se kao nus pojava muka i na nju, posebno na nekad omiljenu „Devetu simfoniju“…
Izolacija, osveta i pad sistema
Kad izađe iz zatvora, biva odbačen bez obzira na „izlečenje“ od porodice — roditelji dovode u nekadašnju njegovu sobu podstanara mladića, koji im postaje kao sin. Vladi i ministru postaje poput trofeja.
Odlazi u kuću bogatog pisca, čiju je ženu nekad brutalno silovao, nateravši ga da sve to bespomoćno gleda. U početku ga ovaj ne prepoznaje, ili bar se tako čini. U razgovoru sa piscem saznaje za smrt žene, za koju ovaj tvrdi da je nastala kao posledica silovanja, tačnije „modernog doba“.
Pošto ga prepoznaje, saznavši da mu smeta Betovenova muzika, čovek mu se sveti na taj način što ga uspavljuje, zaključava, a onda mu do daske pušta „Devetu simfoniju“. Aleks u tom stanju skače sa prozora, pokušavajući da se ubije. Ali nije. Biva izlomljen, budi se u bolnici. Sve su jači protesti javnosti na eksperiment vlade. Ministar, koji ga je odabrao za eksperiment, mu dolazi u bolnicu, ugađa na svaki način, ne bi li dobili sledeće izbore.
Na kraju, pred bljeskom foto aparata u zagrljaju sa ministrom u bolničkom krevetu, biva na neobičan, optimistički smešan način „izlečen“, tj. opet postaje stari…
Šira društvena kritika
Film podseća u izvesnim scenama na kasniji film Olivera Stouna o „Dorsima“. Pedesetih i šezdesetih godina bili su aktuelni eksperimenti američke vlade sa problematičnim i marginalizovanim ljudima. Najčešće se to radilo putem LSD-a i drugih psihodeličnih droga.
Na neki način se ovde predviđa totalitarna psihoterapeutska stvarnost, koja oduzima ljudima mogućnost i pravo na „greh“. Može se dovesti i u ravan sa današnjom pričom o čipovanju ljudi, elektronskom novcu i sl., a sve u svrhu da bi se bezbednost podigla na visokom nivou…
