Prodor ukrajinskih trupa u Kursku oblast, po različitim izvorima između 12 i 31 km u dubinu, po ruskim medijima plod je NATO komandovanja, a zapadni mediji pišu da je reč o dugo pripremanoj operaciji. Sada je gotovo nebitan vojnički ishod ovog ukrajinskog prodora, već njegova medijska upotreba. Ruskom obaveštajnom sistemu i lancu komandovanja nanet je ozbiljan gubitak ugleda u, čini se, odsudnoj fazi rata.
Ima istine u ruskoj priči da ne ratuju samo sa Ukrajinom, već i sa NATO i čitavim „kolektivnim Zapadom“. Utoliko su tako veliki obaveštajni propusti više nedopustivi.
Sa druge strane, NATO je, što bi se reklo mic po mic, obezbedio sebi omiljenu poziciju – da mu ništa nije nedopustivo.
Tako je sada započeo ratne igre na tlu Rusije. To nas sve više približava bilo direktnom konvencionalnom sukobu NATO – Rusija, bilo, još gorem scenariju: njihovom nekonvencionalnom, nuklearnom sukobu.
Rusko – ukrajinski rat već je ušao u fazu velikih ratova dvadesetog veka poput korejskog i vijetnamskog rata. Jedini njihov utešan rezultat jeste taj što u njima ipak nije bilo korišćenja atomskog oružja. Da li će Rusija dopustiti NATO da vodi ratne igre na njenoj teritoriji i da bude uvučena u dugotrajan iscrpljujući rat sa zapadnom alijansom, saznaćemo možda brže nego što se očekivalo.
