NATO razvija višestruke kopnene koridore, putem kojih bi, u slučaju velikog evropskog kopnenog rata sa Rusijom, na prve linije fronta prebacivao američke trupe i oklopna vozila, javlja britanski „Telegraf“.
Ove ambicije Alijanse u posebnom su zamahu naročito od kako su se lideri vojnog saveza na samitu u Vilnjusu dogovorili da spreme 300.000 vojnika koji će biti u stanju visoke borbene gotovosti.
Planirano je da američke trupe sleću u holandske luke pre nego što se ukrcaju na vozove koji će ih prebacivati kroz Nemačku, pa dalje do Poljske. U slučaju „ruske invazije“ na NATO, trupe bi se okupljale u Roterdamu.
„Iza kulisa se takođe sklapaju aranžmani za proširenje ruta ka drugim lukama kako bi se osiguralo da moskovske snage ne mogu prekinuti kopnenu liniju komunikacija“, piše „Telegraf“.
Ako NATO snage koje ulaze u Evropu iz Holandije budu pogođene ruskim bombardovanjem ili ukoliko budu uništene luke u severnoj Evropi, Alijansa će se fokusirati na luke u Italiji, Grčkoj i Turskoj. Odatle bi vojska kopnom mogla da prelazi preko Slovenije i Hrvatske do Mađarske, koja deli granicu sa Ukrajinom.
Slični planovi postoje za transport snaga iz turskih i grčkih luka preko Bugarske i Rumunije do istočnog krila alijanse. Kako „Telegraf“ piše izrađuju se i planovi za transport trupa preko luka na Balkanu, kao i kroz Norvešku, Švedsku i Finsku.
Na ovim koridorima, vojska neće biti ograničena lokalnim propisima i biće slobodna da prevozi pošiljke bez uobičajenih ograničenja.
Ranije se, naime, francuska vlada žalila da su njeni tenkovi birokratskim procesima bili zarobljeni na stranim granicama dok su pokušavali da se rasporede u Rumuniji u okviru nove šeme odbrane od „ruske invazije“.
Luke u severnoj Evropi, poput Holandije, Nemačke i država Baltika, smatraju se posebno podložnim ruskim raketnim napadima .
Zapadni zvaničnici su, procenjujući dešavanja u Ukrajini, shvatili da Rusi uspešno uništavaju ukrajinske logističke baze, pa je zbog toga odlučeno da ogromna sedišta poput onih u Avganistanu i Iraku, više nisu moguća.
