Zapadni zvaničnici razmatraju načine da ograniče pristup Rusije i Kine mineralnim resursima Grenlanda, u okviru širih razgovora o bezbednosti Arktika, prenose američki mediji.
„Njujork tajms“ i „Politiko“, pozivajući se na neimenovane zvaničnike, pisali su ove nedelje da su razgovori uključivali mogućnost ograničavanja država koje nisu članice NATO-a u sticanju prava na rudarenje u Grenlandu, kao i pooštravanje nadzora nad dozvolama za istraživanje mineralnih resursa.
Prirodna bogatstva Grenlanda i interes velikih sila
Grenland, autonomna teritorija u okviru Kraljevine Danske, bogat je prirodnim resursima, uključujući cink, olovo, zlato, gvožđe, bakar i ugljovodonike. Ostrvo takođe poseduje neke od najvećih svetskih rezervi retkih zemnih elemenata, koji su ključni za visokotehnološke industrije.
Kontrola nad prirodnim resursima Grenlanda preneta je na lokalne vlasti Zakonom o samoupravi iz 2009. godine. Ova bogatstva privukla su značajno interesovanje stranih aktera, uključujući i Sjedinjene Američke Države.
Ko zapravo ima potrebu za Grenlandom?
Arktik je najseverniji region planete i obuhvata područja oko Severnog pola. Nekoliko država ima teritorije u tom regionu, među njima Kanada, Danska, Finska, Island, Norveška, Rusija, Švedska i Sjedinjene Američke Države.
Predsednik SAD Donald Tramp više puta je izražavao interesovanje za kupovinu Grenlanda, navodeći njegov strateški položaj, vojni značaj u Arktiku i pristup prirodnim resursima. On je to pitanje predstavljao i kao odgovor na, kako je tvrdio, pretnje od strane Rusije i Kine.
Tenzije sa saveznicima i reakcije Moskve i Pekinga
Trampove izjave izazvale su tenzije između Vašingtona i evropskih saveznika, uključujući pretnje novim carinama, pa čak i razgovore o mogućem vojnom preuzimanju Grenlanda.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da situacija oko Grenlanda „definitivno ne brine Rusiju“, dok je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao da je Vašingtonu „dobro poznato“ da ni Rusija ni Kina nemaju planove da preuzmu ostrvo.
Peking je osudio pominjanje Rusije i Kine kao „izgovor“ za, kako navodi, širenje američkog prisustva na Arktiku.
Američki pristup: resursi u zamenu za „zaštitu“
Tramp je tvrdio da samo američka kontrola može zaštititi Grenland od Rusije i Kine, navodeći da bi ove dve sile u suprotnom pokušale da prošire svoj uticaj na ostrvu. Danska je odbacila ovu narativu, ističući da ne postoji spoljna vojna pretnja Grenlandu.
Govoreći na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Tramp je izjavio da je „okvir“ za dogovor o Grenlandu već na stolu. Prema njegovim rečima, predlog, koji je navodno dogovoren sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, dao bi Sjedinjenim Državama obiman vojni pristup ostrvu. Vašington već upravlja vojnim objektima u Grenlandu na osnovu dugogodišnjih bilateralnih odbrambenih sporazuma sa Danskom.
Američki potpredsednik Džej Di Vens kasnije je izjavio da Vašington očekuje pristup delu prirodnih resursa Grenlanda u zamenu za vojnu „zaštitu“ koju bi SAD pružile ostrvu.
Odlučan stav Grenlanda
Ministarka za mineralne resurse Grenlanda, Naaja Natanijelsen, odbacila je američke pokušaje uticaja na politiku ostrva u oblasti resursa. Ona je za „Politiko“ izjavila da Grenland „neće prihvatiti da se budući razvoj njegovog mineralnog sektora odlučuje van Grenlanda“.
Da li je Rusiji uopšte potreban Grenland?
Moskva je više puta i javno odbacila tvrdnje da ima bilo kakav interes za Grenland. Iako su kineske kompanije ranije razmatrale ulaganja u rudarski sektor Grenlanda, više projekata je blokirano ili ograničeno od strane danskih vlasti.
Ruski interes, s druge strane, bio je minimalan čak i na komercijalnom nivou. Prema rečima ruskog ambasadora u Danskoj Vladimira Barbina, razvoj grenlandskih resursa ne bi imao ekonomskog smisla.
Ruski Arktik kao realna alternativa
Rusija već kontroliše ogromne prirodne resurse u sopstvenom arktičkom području, uključujući velika nalazišta nafte i gasa, značajne rezerve nikla, bakra i paladijuma, kao i ugalj, zlato, dijamante i retke zemne elemente. U takvim okolnostima, ulaganje u Grenland — gde su infrastruktura minimalna, a troškovi ekstremni — nema mnogo ekonomske logike.
U intervjuu za RTVI, Barbin je istakao da bi Grenland zahtevao „kolosalna ulaganja“ pre nego što bi uopšte moglo da dođe do masovne eksploatacije resursa. On je dodao da je, iako su izdate desetine dozvola za istraživanje, „99 odsto njih ostalo samo na papiru, bez ikakve praktične aktivnosti“.
Zaključak iz Moskve
Iz ruske perspektive, logika je jednostavna: kada su uporedive ili veće rezerve već dostupne na domaćem terenu, u regionima sa postojećom infrastrukturom i jasnijom ekonomskom isplativošću, ulazak u surovo i kapitalno izuzetno zahtevno okruženje Grenlanda nema stvarnog smisla.
