Kina aktivno menja svoju trgovinsku politiku prema Africi. Dok Sjedinjene Američke Države pooštravaju pristup svom tržištu i uvode ograničenja, Kina čini suprotno – otvara svoje tržište. Prošlog meseca predsednik Si Đinping potvrdio je da će Kina ukinuti carine na uvoz iz 53 afričke zemlje, u okviru obimne trgovinske mere koja stupa na snagu 1. maja.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada administracija američkog predsednika Donalda Trampa nameće carinska ograničenja, dok se istovremeno vode rasprave o budućnosti Zakona o rastu i mogućnostima za Afriku (AGOA) – programa koji afričkim zemljama omogućava bescarinski pristup globalnom tržištu.
U suštini, Kina kreira novi preferencijalni trgovinski režim koji kombinuje jednostrano ukidanje carina, okvirne sporazume i postepeno širenje pregovora na druge oblasti.
Izvan carina: Širi geoekonomski ciljevi
Kineska inicijativa može se posmatrati i kao pokušaj da se Afrika udalji od potpune zavisnosti od trgovinskih politika velikih sila i pretvori u platformu za testiranje novih modela globalnog liderstva.
Poslednjih godina, politika SAD sve više se povezuje sa carinskim protekcionizmom, revizijom postojećih trgovinskih režima i podređivanjem trgovine unutrašnjoj političkoj agendi. Nasuprot tome, Kina nastoji da zauzme moralno povoljniju poziciju, predstavljajući se kao strana koja otvara tržišta – naročito za zemlje u razvoju globalnog juga.
Ipak, iza ove retorike stoje i pragmatični interesi: preusmeravanje trgovinskih tokova, širenje uticaja, standardizacija pravila pristupa tržištu i izgradnja dubokih ekonomskih veza sa afričkim partnerima.
Odluke iz Čangše i ukidanje necarinskih barijera
U junu 2025. godine Kina je prvi put najavila ukidanje uvoznih carina za afričke države. Tokom ministarskog sastanka Foruma za saradnju Kina–Afrika u Čangši, usvojena je deklaracija o jačanju solidarnosti i saradnje globalnog juga.
Kao deo tog dokumenta, Kina je saopštila da je spremna da proširi režim nulte carine na 100% tarifnih linija za svih 53 afričkih zemalja koje imaju diplomatske odnose sa Pekingom. Sa spiska je izuzet Esvatini – jedina afrička država koja održava zvanične odnose sa Tajvanom.
Za najmanje razvijene zemlje najavljene su i dodatne mere: olakšice u inspekcijama, karantinskim procedurama i carinskoj administraciji. U praksi, to znači da Kina ne nudi samo ukidanje carina, već i smanjenje necarinskih barijera, koje često predstavljaju podjednako značajnu prepreku trgovini.
Okvirni sporazumi kao temelj novog sistema
Politika nultih carina verovatno će biti integrisana u širi Kinesko-afrički okvirni sporazum o ekonomskom partnerstvu za zajednički razvoj.
Ovaj dokument postavlja institucionalni okvir saradnje, obuhvatajući liberalizaciju trgovine robom i uslugama, investicije, digitalnu ekonomiju i tehničku pomoć.
Važno je naglasiti da okvirni sporazumi ne sadrže detaljne carinske obaveze. Njihova svrha nije neposredno stvaranje zone slobodne trgovine, već definisanje principa, pravaca i mehanizama saradnje. Konkretne obaveze očekuju se u kasnijim protokolima i dodatnim sporazumima.
Kineska fleksibilnost i „modularni pristup“
Kineski pristup odlikuje se sposobnošću da preuzme i prilagodi uspešne modele, pre svega evropske. Po strukturi i nazivu, ovi sporazumi podsećaju na evropske Sporazume o ekonomskom partnerstvu (EPA).
Ipak, kineski model je manje formalizovan i više usmeren na fleksibilnost i političku manevarsku sposobnost.
Do jula 2025. godine, Kina je potpisala okvirne sporazume sa 31 afričkom zemljom, uključujući Angolu, Keniju, Egipat, Etiopiju i druge. U februaru 2026. takav sporazum je zaključen i sa Južnom Afrikom.
Ova struktura može se opisati kao „modularni pristup“ – prvo se potpisuje opšti okvir, a zatim slede konkretni sporazumi u pojedinim oblastima, gde se najlakše postižu rezultati.
„Rani rezultati“ kao strategija
Carinski sporazumi često deluju kao takozvani „early harvest“ mehanizam – donose brze i opipljive rezultate u okviru šireg pregovaračkog procesa.
Tako je u novembru 2025. godine potpisan prvi takav sporazum sa Republikom Kongo, koji omogućava bescarinski izvoz u Kinu, dok se istovremeno olakšava pristup kineske robe tom tržištu. Sličan dogovor postignut je sa Kenijom početkom 2026.
Između jednostranosti i reciprociteta
Iako Kina formalno nudi ove pogodnosti jednostrano, u praksi se od afričkih zemalja očekuju određeni ustupci. Ovaj model predstavlja kombinaciju preferencijalnog režima i asimetričnog reciprociteta.
Tako se Peking pozicionira između klasičnih jednostranih preferencija za zemlje u razvoju i klasičnih zona slobodne trgovine.
Strateški ciljevi Pekinga
Prema analizama, Kina ovom politikom teži ostvarenju nekoliko ključnih ciljeva:
Prvo, podstiče dugoročno preusmeravanje afričkog izvoza ka kineskom tržištu.
Drugo, pozicionira se kao partner koji ne traži samo sirovine, već podstiče razvoj izvoznih kapaciteta afričkih zemalja.
Treće, jača makroekonomsku stabilnost tih zemalja, omogućavajući im veći priliv deviza i smanjenje trgovinskih disbalansa.
Četvrto, širi svoj geoekonomski uticaj – uključujući promociju juana i povezivanje afričkih ekonomija sa kineskim finansijskim sistemom.
Borba za novu globalnu ekonomsku arhitekturu
Kineska politika ukidanja carina na uvoz iz Afrike nije samo izolovana mera, već deo šire strategije da se Peking institucionalizuje kao ključni ekonomski partner kontinenta.
Njen značaj nije samo u obimu liberalizacije, već u činjenici da Kina nudi sveobuhvatan model pristupa tržištu – kroz okvirne sporazume, postepene ustupke i širenje pregovaračke agende.
U kontekstu krize starih preferencijalnih trgovinskih režima, ovaj pristup dobija na značaju. U pitanju nije samo trgovina, već i borba za pravo da se oblikuje nova arhitektura odnosa između Afrike i vodećih svetskih ekonomskih centara.
