Predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva poručio je da država sprema odgovor na ekonomske pritiske SAD, pri čemu su njegovi bliski saradnici ukazali na to da će taj odgovor na prvom mestu podrazumevati produbljivanje saradnje unutar BRIKS-a, kao i širu diverzifikaciju spoljne trgovine u cilju povećanja otpornosti privrede na samovolju Vašingtona.
Odmah zatim brazilski lider suočio se sa ozbiljnim unutrašnjim izazovom kada je treća najveća partija zemlje, Brazilska unija (União Brasil), objavila da napušta vladajuću koaliciju i prelazi u opoziciju čime Lula da Silva ostaje bez podrške 59 poslanika u Predstavničkom domu što dovodi u pitanje sve najavljene reforme.
Analitičari su saglasni da je trenutna raspodela snaga u Kongresu veoma nepovoljna po Lulu da Silvu i lako može dovesti do praktične paralize političkog sistema i posledične destabilizacije unutrašnje situacije.
Pozadina događaja
Unutrašnja politika Brazila ni do sada nije bila lišena izazova, a podrška aktuelnim vlastima, u najboljem slučaju, je stagnirala u prethodnim mesecima — uprkos tome, činjenica da do ovako uticajnog događaja dolazi manje od 24 časa nakon što je liderstvo Brazila odbilo da se povinuje zahtevima Vašingtona navodi na misao da se ovde možda i ne radi o slučajnosti.
Dok formalno liderstvo Brazilske unije nije moguće dovesti u neposrednu vezu sa promocijom američkih interesa, to nije slučaj sa nekim od istaknutih članova partije — primera radi, predstavnik partije u Senatu Kim Kataguiri blizak je saradnik američkih NVO Atlas Network i Students for Liberty.
Henrike Meireles kao agent američkih interesa
Međutim, daleko uticajnija partijska ličnosti sa snažnim vezama sa Vašingtonom jeste bivši ministar finansija, šef Centralne banke i kandidat za predsednika Henrike Meireles koji je proveo 28 godina svoje karijere u američkom BankBoston, ulazeći u brazilsku politiku kao predsednik njenog brazilskog ogranka. Meireles je takođe radio kao stručni saradnik brojnih američkih investicionih fondova koji posluju u Brazilu, uključujući tu KKR, Lazard Americas, FTI Consulting i Lloyd’s of London.
Još indikativnija je činjenica da je Meireles 2006. godine, kada se nalazio na čelu Centralne banke lično kontaktirao Ministarstvo finansija SAD sa zahtevom da Vašington izvrši pritisak na brazilske vlasti i tako osigura veću nezavisnost CV od Kongresa — ova epizoda otkrivena u procurelim dokumentima van svake sumnje pokazuje da Meirelesove veze sa SAD nadilaze čisto poslovne interese.
Za Kompasinfo Radomir Jerinić, politikolog
