Prognoze privredog rasta Nemačke su više nego mršave, a to znači i da će državna blagajna biti prazna. S obzirom da se bliže izbori, to je i veliki politički izazov i za ministra i za koaliciju.
„Novac ne pada s neba“, uporno ponavljaju nemački ministri finansija. Kad su pre pet godina državni prihodi presahnuli zbog pandemije, ministar finansija je bio današnji kancelar Šolc. A gotovo iste reči se danas mogu čuti od ministra finansija iz redova liberala (FDP) Kristijana Lindner.
Oprezne prognoze
Nemačka privreda je klimava. Čas se govori o zatvaranju pogona i otpuštanju zaposlenih, čas kako nije tako loše kako su se mnogi bojali da će biti.
Prognoze su i dalje više nego oprezne. Recesija je možda iza nas, ali rast će moguće biti nešto iza zareza preko nule.
A prema tome se onda procenio i prihod od poreza za godinu 2025. sa žalosnim rezultatom. U državnoj blagajni će biti oko 11 milijardi evra manje nego što se mislilo – i sa čim su mnogi ministri već računali za svoj resor.
„Moje ministarstvo jednostavno mora…“
Tu se i neka ministarstva mogu osećati prozvanima: ministarka za razvoj Svenja Šulce traži dodatne 2 milijarde eura. Njen sektor je ionako previše morao štedeti, a politika razvojne pomoći je istovremeno i garancija za sigurnost same Nemačke.
Sigurnost je i argument socijaldemokratske ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer koja tvrdi kako se više ne može štedeti u njenom sektoru. Tu je i ministar odbrane Boris Pistorijus koji bi rado barem 10 odsto više u svojoj blagajni da bi mogao platiti više ljudi u Bundesveru i bolju opremu.
Ministar finansija je na konferenciji za novinare izjavio je da je upravo razgovarao s ministrom obrane i ponovio svoje mišljenje kako čak i ruski napad na Ukrajinu ne može biti razlog da Nemačka odustane od svojeg načela ograničavanja državnog zaduživanja.
Pad industrijske proizvodnje
Obim industrijske proizvodnje u Nemačkoj pao je prvi put ove godine, pokazavši da je ovaj sektor najveće evropske privrede i dalje u problemima.
Proizvodnja je u martu pala 0,4 posto. Najveći pad bilježe proizvodnja potrošačkih i delimično završenih (intermedijarnih) dobara i energija, pokazuju zvanični podaci.
Ovakav rezultat je ipak bolji od očekivanja analitičara koje je anketirao Blumberg. Oni su očekivali smanjenje obima proizvodnje za 0,7 posto.
Odraz na politički teren
Parlamentarni izbori u Evropskoj uniji i glasanje na lokalu u polovini od 16 nemačkih država održaće se 9. juna testiraće političko raspoloženje.
Ekonomsko stanje neminovno će se odraziti na politički teren, gde je već primetan rast podrške strankama desnice poput AfD. Kancelar Olaf Šolc i njegova stranka imaju istorijski nisu podršku.
Nemačka politika je haotično počela godinu, s protestima poljoprivrednika koji su unervozili vladu, budžetskom krizom, jačanjem podrške krajnje desnice u anketama i novom populističkom strankom koja je dodatno rascepkala političku scenu.
Najveći izborni test 2024. biće izbori u istočnim nemačkim državama Tiringiji, Saksoniji i Brandenburgu u septembru. U njima je, kako stvari sada stoje, AfD na putu da pobedi.
Stefan Maršal , politikolog s Univerziteta u Dizeldorfu, rekao je da bi izbori mogli da dovedu do manjinskih vlada u državama – s obzirom na fragmentaciju političke scene – pa čak i da neke od njih predvodi AfD.
„Takav scenario još nismo imali“, rekao je on.
Očekuje se da će migracije ostati značajna tema ove godine dok mejnstrim političari nastoje da je preotmu od populističkih partija, rekao je on.
Strah od izbora u SAD
Nemačke kompanije i političari nervozno se pripremaju za predsedničke izbore u SAD 5. novembra. Oni bi mogli da imaju značajne posledice po nemačke bezbednosne i poslovne interese.
Nemačke kompanije su nervozne zbog mogućeg povećanja protekcionizma u SAD ako bi bivši predsednik Donald Tramp pobedio na izborima.
