Zamjenik guvernera Teksasa Dan Patrik navodi da bi administracija američkog predsjednika Džoa Bajdena napravila grešku ako bi se suočila sa pripadnicima Nacionalne garde Teksasa i drugih državnih jedinica.
Strahovi od sukoba i tenzija između federalnih i državnih jedinica ostaju nakon što je odlukom Vrhovnog suda rečeno da bi federalni granični agenti mogli da presjeku žicu koja je instalirana tokom operacije „Usamljena zvijezda“ guvernera Teksasa Grega Abota.
Najveća greška koju bi Bajdenova administracija mogla da napravi bila bi sukob sa organima za sprovođenje zakona ili našom vojskom i našom Nacionalnom gardom na našoj granici dok zapravo radimo posao koji američki narod želi – rekao je Patrik za Foks njuz i dodao da Teksas ima ustavno pravo da štiti građane.
Patrika su novinari prethodno pitali da li mu deluje da Bajden želi da pokrene neku vrstu „nasilnog sukoba“ država i savezne vlade, međutim, zamenik guvernera Teksasa je rekao da „nije zabrinut“ zbog takve situacije.
Abot je nakon sudske odluke rekao da će Teksasa nastaviti da postavlja žilet žicu da odbije ilegalnu imigraciju. Guverner je kritikovao „nepromišljenu politiku otvorenih granica“ aktuelnog predsjednika i dodao da je žica „efikasna za odvraćanje od ilegalnih prelazaka granice“.
God bless the brave American soldiers of Texas! 🙏🏼🇺🇸☦️ pic.twitter.com/4yu2Esch0P
— Orthodox Canonist (@OCanonist) January 26, 2024
Bajdenova administracija je saopštila da žica sprečava agente da pristupe ključnim delovima granice i dodala da su taktike koje koristi Abot okrutne i nehumane prema migrantima.
Abot se nedavno našao na udaru svojih protivnika nakon što su se tri osobe, uključujući dvoje djece, udavile u rijeci Rio Grande. Teksas kaže da je Bajdenova administracija kriva što nije pravilno sprovodila zakon o imigraciji.
Republikanci protiv Trampa
Utapanja su se dogodila u blizini ključnog područja granice poznatog kao Šelbi park Igl pas. Teksas je preuzeo tu oblast dok je ministarstvo za unutrašnju bezbjednost (DHS) zatražilo od države da prestane da sprečava pristup agentima federalne granične patrole.
DHS je u pismu glavnom državnom tužiocu Kenu Pakstonu tražio pun pristup granici do 26. januara i saopštio da su jedinice carine i granične zaštite blokirane iz kritične oblasti.
Abota, koji je to proglasio invazijom, podržalo je 25 njegovih kolega republikanskih guvernera.
PRESIDENT TRUMP STANDS WITH TEXAS AND SO DO I!!
pic.twitter.com/ZWoXnUPCiP— ShotGunBonnie (@ShotGun_Bonnie) January 26, 2024
– Solidarni smo sa našim kolegom guvernerom Gregom Abotom i državom Teksas u korišćenju svakog alata i strategije, uključujući ograde od žilet-žice, za obezbjeđenje granice. Radimo to delimično zato što Bajdenova administracija odbija da primjeni zakone o imigraciji koji su već u knjigama i nezakonito dozvoljava masovno uslovno otpuštanje migranata koji su ilegalno ušli u našu zemlju širom Amerike – dodaje se u saopštenju.
Ova koalicija republikanskih guvernera država, koji su u strogoj opoziciji Beloj kući, optužila je američkog predsednika Džoa Bajdena da je pretvorio južnu granicu zemlje u ranjivu tačku za ilegalnu migraciju.
„Umesto da poštuje zakon i štiti granicu, Bajdenova administracija napada i tuži Teksas zbog akcija da zaštiti američke građane od istorijskih nivoa ilegalne imigracije, smrtonosne droge i terorista koji ulaze u Sjedinjene Države“, navodi se u saopštenju.
ni su, kažu, solidarni sa guvernerom Abotom i podržavaju „svaki alat i strategiju“, uključujući i postavljanje ograda od žilet žice za obezbeženje granice.
„Delimično to činimo zato što Bajdenova administracija odbija da primeni zakone o imigraciji koji su već na snazi i nezakonito dozvoljava masovno uslovno otpuštanje migranata koji su ilegalno ušli u našu zemlju širom Amerike“, naveli su guverneri u otvorenom pismu.
Kreatori Ustava SAD su, podsećaju oni, jasno rekli da u ovakvim vremenima države imaju pravo na samoodbranu.
„Pošto se Bajdenova administracija odrekla svoje ustavne obaveze prema državama, Teksas ima sva pravna opravdanja da zaštiti suverenitet naših država i naše nacije“, naveli su republikanski guverneri.
Bajdenova administracija pak tvrdi da je broj ilegalnih prelazaka granice opao otkako su u maju stupila na snagu nova imigraciona pravila.
Osam migranata je poginulo, a 37 je spaseno kada su pokušali da pređu u SAD, preko nabujale reke, saopštili su carinski zvaničnici.
🚨BREAKING: 25 Republican governors have now endorsed their support for Texas to protect their Southern Border.
Alabama
Alaska
Arkansas
Florida
Georgia
Idaho
Indiana
Iowa
Louisiana
Mississippi
Missouri
Montana
Nebraska
New Hampshire
Nevada
North Dakota
Ohio
Oklahoma
South… pic.twitter.com/hiwFvb3dmg— Donald J. Trump 🇺🇸 News (@DonaldTNews) January 26, 2024
Agenti granične patrole, zajedno sa lokalnim vatrogasnim i policijskim službama tragaju za imigrantima, a tu se prepliće dilema, čija je nadležnost, federalnih ili lokalnih vlasti. Nekoliko puta je došlo do “sudara” a moglo je da se pretvori u vatreni okršaj Nacionalne garde Teksasa i saveznih agenata poslatih iz Vašingtona.
Američko Ministarstvo za unutrašnju bezbednost preduzelo je privremenu meru zatvaranja graničnog prelaza Teksas-Meksiko kako bi „zaustavilo veliko kretanje migranata koji dolaze železnicom i da bi zaštitilo zdravlje i bezbednost svog osoblja“, saopštila je u decembru Bela kuća.
Meksiko kontra Ukrajine
Masovni ulazak migranata u SAD na južnoj granici s Meksikom jedan je od velikih problema koji snažno utiču na američku politiku. O tome najbolje svedoče i višemesečne borbe između Kongresa i Bele kuće oko Bajdenovog predloga budžeta (koji, između ostalog uključuje i financijska sredstva za Ukrajinu i to svojim najvećim delom – oko 61 milijarde dolara od njih ukupno 105), kojeg republikanci blokiraju – ne zbog ljubavi prema Rusiji i Putinu – o čemu nema i ne može biti niti govora, već upravo zbog nezadovoljstva politikom aktualne administracije po pitanju imigracijeOsim toga, teret migrantske krize najviše snose američke južne savezne države što dodatno povećava tenzije na relaciji sever-jug. Tako proteklih godina nije nedostajalo ni novih secesionističkih inicijativa – i to iz visokih vladajućih krugova takvih država.Jedna od njih, i to ona najvažnija – svakako je Teksas. S golemom površinom od skoro 700 000 km2 (veća je samo Aljaska) i s oko 30 miliona stanovnika (veća je samo Kalifornija), Teksas je i jedna od najbogatijih saveznih država koja je svoje bogatstvo stekla na naftnoj industriji.
Podsetimo, Teksas je pre priključenja SAD-u 1845. godine kao 28 američka država – 10 godina bio samostalna država pod nazivom Republika Teksas. Ti koreni državotvornosti i dalje su jaki, a dolaze do izražaja u kontekstu sve većih ideoloških podela unutar SAD-a, gde u Teksasu dominiraju tradicionalne, konzervativne vrednosti nad onim neoliberalnim – koje prevladavaju u demokratskim državama.
Ko spominje otcepljenje
Ta američka savezna država, kao granična s Meksikom, sada i trpi najveće posledice beskonačnog migrantskog talasa koji je dolaskom Bajdenove administracije ponovo pokrenut u pravi stampedo nakon prethodnog značajnog smanjenja tokom mandata bivšeg predsednika Donalda Trampa koji je po tom pitanju sprovodio oštre mere, uključujući i izgradnju graničnog zida prema južnom susedu.Teksas je druga po veličini i po broju stanovnika država SAD. Smešten je na jugu centralnog dela SAD prema jugu se graniči sa Meksikom, prema zapadu sa Novim Meksikom, prema severu sa Oklahomom, prema severoistoku sa Arkanzasom i prema istoku sa Luizijanom. Prostire se na površini od 696.241 km² i u njemu živi preko 25 miliona ljudi. Teksas je poznat i kao Država usamljene zvezde (Lone Star State), jer je posle otcepljenja od Meksika 1836, pa sve do 1845. bio nezavisan. Ta „usamljena zvezda“ se nalazi na zastavi i grbu Teksasa.
