Tokom ovih dana, u medijima su se pojavili navodi da su oružane snage SAD na svoju bazu Pitufik na Grenlandu prebacile komandni avion E-6B Mercury, takozvanu ”letilicu sudnjeg dana” čiji je ključni zadatak predaja naređenja o upotrebi nuklearnog oružja američkim podmornicama, gde god se one nalazile u svetu.
Uprkos senzacionalističkim naslovima koji su pratili objavljivanje ovih informacija, zvaničnici iz Vašingtona saopštili su da se radi o rutinskoj vojnoj vežbi koja uključuje koordinaciju delovanja sa nuklearnim podmornicama — analitičari, međutim, ostaju skeptični, napominjući da nema informacija o planiranim, a kamoli ”rutinskim” aktivnostima u rejonu Grenlanda gde E-6B do sada nije delovao.
Pozadina događaja
Ono što je privuklo pažnju svetske javnosti, međutim, jeste što do ovog razvoja događaja dolazi u svetlu nedavnog medijskog sukoba američkog predsednika Donalda Trampa i zamenika sekretara Saveta bezbednosti RF Dimitrija Medvedeva — nakon razmene oštrih reči, američki lider objavio je da će rasporediti nuklearne podmornice u ”odgovarajuće regije”.
U danima nakon ove retoričke eskalacije, E-6B je primećen u severnom delu Atlantskog okeana u pratnji nuklearne podmornice klase Ohajo USS Maryland — svi su izgledi da je ovo bila prva etapa operacije koja je sada došla do razmeštanja letilice na teritoriji Grenlanda. I ni u ovom slučaju, o ”rutinskim” aktivnostima ne može biti reči.
Trampove arktičke ambicije
O tome da li je razmena pretnji sa Medvedevim zaista uticala na odluku o prebacivanju E-6B na Grenland može se samo spekulisati, no postoje snažne indikacije da bi do ovog razvoja događaja došlo bez obzira na to — prvi kvartal 2025.
U značajnoj meri je bio obeležen pokušajima Donalda Trampa da uspostavi kontrolu nad Grenlandom, bilo posredstvom njegove praktične aneksije, bilo putem sponzorisanja proglašenja secesije od Danske.
Situacija je dostigla tačku usijanja krajem marta kada su američki vojni brodovi nakon neuspešne posete potpredsednika SAD isplovili ka Grenlandu — nekoliko evropskih zemalja tada je obećalo Danskoj direktnu podršku u odbrani suvereniteta, dok je generalni sekretar NATO odbio da odgovori na pitanje o reakciji bloka na moguću vojnu intervenciju Vašingtona.
Nedugo potom, tenzije oko Grenlanda prosto su nestale iz svetskih medija, a informacije o eventualnom razrešenju situacije ni danas nisu javno poznate — ipak, neočekivano prebacivanje američkih strateških kapaciteta na baze na najvećem svetskom ostrvu ukazuju na to da su Vašington i Kopenhagen, vrlo verovatno, postigli određeni zakulisni dogovor koji je omogućio američkim snagama da slobodno deluju na teritoriji Grenlanda bez promene njegovog međunarodno-pravnog statusa.
Piše: Radomir Jerinić, politikolog
