Aleksandar Kasanof, kog je američki Stejt department imenovao na mesto pomoćnika sekretara za zapadni Balkan, godinama je verno služio kontroverznoj Viktoriji Nuland. Ona je bila jedan od glavnih organizatora krvavog Majdana, odnosno rušenja legalne ukrajinske vlade i uvlačenja ove zemlje u rat sa Rusijom.
Uz državnog sekretara Entonija Blinkena i savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena, Nulandova, koja je donedavno radila na mestu zamjenika državnog sekretara za politička pitanja, nazivana je ključnom osobom američke spoljne politike u poslednjih nekoliko decenija i glavnim inspiratorom serije kontroverznih poteza Vašingtona.
Za vreme administracije Baraka Obame lično je podržavala proteste u Kijevu. Njena fotografija kako deli hranu demonstrantima na trgu Majdan dovela je do čuvenog diplomatskog sukoba sa tadašnjim ruskim ambasadorom pri Ujedinjenim nacijama Vitalijem Čurkinom. On je tada ironično konstatovao da „Ukrajinci jedu Amerikancima iz ruke“.
Prema pisanju pojedinih medija Nulandova je 2013. i 2014. rukovodila operacijom smene, odnosno zaverom rušenja legalno izabranog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča i postavljanjem na to mesto američke marionete Arsenija Jacenjuka. Ova operacija rušenja tadašnjih ukrajinskih vlasti navodno je koštala oko pet milijardi dolara.
Kasanof i uloga u Majdanu
Kasanof, koji mijenja Gabrijela Eskobara na mjestu izaslanika SAD za zapadni Balkan, godinama je bio njena produžena ruka. Tačnije, jedna vrsta operativca na terenu. Kako bi bilo prikriveno njegovo obaveštajno delovanje, davane su mu razne funkcije. Tokom krvavog majdanskog prevrata radio je kao politički savetnik u američkoj ambasadi u Kijevu. Za taj period rada dobio je nagradu od svojih šefova. Kako je tada pojašnjeno od strane Stejt departmenta, Kasanof je odlikovan zbog „izuzetnog rada tokom majdanske revolucije“.
Nedavno objavljena tajna dokumenta FBI, koji je vodio istragu o navodnoj umešanosti Rusa u američke izbore, otkrivaju taj tajni opus operandi Kasanofa. Radeći u američkoj ambasadi u Kijevu imao je zadatak da vrbuje ljude iz ukrajinske vlade. Takođe, i pojedine biznismene, špijunira opoziciju, prikuplja informacije i prosleđuje na adresu Vašingtona.
Jedan od zadataka bilo je i vrbovanje Konstantina Kilimnika, ključne osobe iz administracije kasnije svrgnutog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča. U tim dokumentima je navedeno da je Kilimnik bio toliko vredan izvor informacija da je Kasanof njegovo ime držao u tajnosti, jer se bojao da bi ga mogao provaliti „Vikiliks“.
Dolazak na Balkan
Nakon ukrajinske odiseje, ali i zadataka koje je imao u Turkmenistanu i uopšte na prostorima Kavkaza, Kasanof, u čijoj zvaničnoj biografiji piše da je završio Nacionalni ratni koledž, sada postaje jedna od ključnih figura američke spoljne politike na prostorima zapadnog Balkana.
Interesantno sve ovo se dešava u vreme kada na mesto novog američkog ambasadora u BiH treba da dođe Daglas Džons. Radi se o još jednoj osobi koja uživa veliko povjerenje državnog sekretara Entonija Blinkena. I on ima više nego živopisnu biografiju. Svojevremeno je bio zadužen za evropsku bezbednost. Radio je i kao otpravnik poslova i zamenik šefa Misije SAD pri NATO-u. Boravio je i u Avganistanu i Izraelu.
Sve ovo govori da su ovi prostori ponovo stavljeni u fokus američke spoljne politike. Nema više Nulandove, ali tu su Blinken i Džejk Saliven. Ali i ljudi od zadatka, poput Kasanofa. Oni ove prostore, baš kao i u slučaju Ukrajine, doživljavaju kao strateške. To je nedavno potvrđeno i na samitu NATO-a održanom u Vašingtonu. Prema ocjenama pojedinih analitičara, pomenute rotacije govore da se određenim političkim krugovima u SAD očigledno žuri da završe započete poslove u svetu pa i na Balkanu prije predsedničkih izbora koji će biti održani 5. novembra ove godine.
Stara garda
Krajem prošle godine za pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu imenovan je Džejms O’Brajen, koji će biti nadređeni Aleksandru Kasanofu. O’Brajen je devedesetih bio specijalni izaslanik predsednika SAD za Balkan, ali i viši savjetnik bivše državne sekretarke Medlin Olbrajt. Učestvovao je u formulisanju Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine, a bio je i dio američke delegacije tokom pregovora u Rambujeu 1999. Po dolasku na ovo mjesto podržao je primjenu bonskih ovlašćenja od strane Kristijana Šmita, kog Srpska ne priznaje kao visokog predstavnika.
