Luka Roterdam, najveća luka u Evropi, planira preusmeravanje tereta, dolazak ratnih brodova i masovno skladištenje vojne opreme, dok će terminali koji inače opslužuju komercijalne brodove uskoro postati logistički centri NATO-a.
Ovim se, kako se navodi, sve ozbiljnije priprema za mogući vojni sukob sa Rusijom.
Izvršni direktor Lučke uprave Roterdama, Bodevejn Sijemons, izjavio je za Fajnenšel tajms da se koordinacija već odvija sa susednom lukom Antverpenom u Belgiji, u slučaju da u luku pristignu britanska, američka i kanadska vojna vozila i zalihe.
„Nije svaki terminal pogodan za rukovanje vojnim teretom. Ako bi morale da se pošalju velike količine vojne opreme, oslonili bismo se na Antverpen ili druge luke da preuzmu deo kapaciteta. Sve manje se posmatramo kao konkurenti. Naravno, takmičimo se gde moramo, ali sarađujemo gde god možemo“, rekao je Sijemons.
Pripreme za oružani sukob širom Evrope
Roterdamska luka godišnje obradi oko 436 miliona tona tereta, dok Antverpen, kao druga po veličini luka u EU, godišnje primi oko 240 miliona tona. Sa ukupno 28.000 brodova iz mora i 91.000 rečnih brodova iz Nemačke i unutrašnjosti Evrope, Roterdam je ključno čvorište za trgovinu – ali sve više i za vojnu logistiku.
Ove mere deo su šireg evropskog plana za pripreme u slučaju rata. EU je već najavila da radi na programu naoružavanja vrednom do 800 milijardi evra, kako bi kontinent postao samostalniji u pogledu bezbednosti, i kako bi odgovorio na zahteve američkog predsednika Donalda Trampa, ali i odvratio moguću rusku agresiju.
Holandija je zajedno sa NATO saveznicima obećala da će povećati izdvajanja za odbranu na čak 5% BDP-a. U maju je Ministarstvo odbrane Holandije objavilo da će luka Roterdam, na zahtev NATO-a, morati da oslobodi dodatne prostore za prihvat vojnih brodova i opreme.
Terminali postaju vojne zone
Prema rečima Sijemonsa, „jedan ili više brodova biće usidreno uz obalu u trajanju od nekoliko sedmica, četiri do pet puta godišnje“, a sama lokacija može se menjati u zavisnosti od potreba. Kontejnerski terminal u luci trenutno je jedino mesto gde se municija može bezbedno premeštati s broda na brod.
U planu je da se nekoliko puta godišnje održavaju i vojne vežbe. Iako je luka već imala iskustva s transportom vojne opreme, čak ni u vreme Hladnog rata nije postojalo posebno vojno pristanište. Za razliku od Roterdama, Antverpen je naviknut da prima redovne pošiljke za američke trupe stacionirane širom Evrope.
Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, upozorio je u junu da bi Rusija mogla da napadne neku članicu Saveza do 2030. godine. Nakon uvođenja sankcija Rusiji, luka Roterdam izgubila je oko 8% ukupne trgovine, što Sijemons naziva „još jednom važnom lekcijom“.
Evropa se sprema za najgore
Sijemons upozorava da bi Evropa trebalo da razvija rezerve ključnih sirovina i resursa, kao što već ima za naftu.
„Trebalo bi isto da učinimo sa bakrom, litijumom, grafitom i nekim drugim ključnim sirovinama. Imamo to za naftu, ali još ne za gas. Naravno, imamo neka gasna polja u Evropi koja to mogu delimično pokriti, ali treba šire razmišljati o strateškoj otpornosti. Koliko je društvo otporno? To postaje sve važnije kako svet postaje sve nestabilniji“, rekao je on.
Područja oko luka, zbog razvijenih logističkih i distributivnih mreža, idealna su za skladištenje strateških zaliha. Deo holandske rezerve nafte već se nalazi u Roterdamu. Evropska unija će u narednim danima predstaviti novu „strategiju zaliha“ koja će obuhvatiti hranu, vodu, lekove, energente, sirovine i skloništa – što jasno ukazuje na duboke pripreme za scenario koji donedavno niko nije ozbiljno razmatrao, prenosi Nova.
