Donald Tramp poslao je hiljade američkih vojnika na Bliski istok, signalizirajući da kopnena invazija na malo ostrvo u Persijskom zalivu ostaje na stolu čak i dok se hvali uspehom u navodnim pregovorima o okončanju rata.
Tramp je za „Financial Times“ rekao da želi „preuzeti naftu u Iranu“ i da bi i dalje mogao koristiti američke trupe za zauzimanje malog ostrva Karg, glavnog terminala za izvoz nafte u zemlji.
Ostrvo Karg upravlja sa oko 90 odsto iranskog izvoza nafte, a njegovo zauzimanje dalo bi SAD-u mogućnost da poremeti iransku trgovinu energijom i izvrši ogroman pritisak na ekonomiju.
Pomenuto ostrvo se nalazi 25 kilometara od obale na severnom kraju Zaliva i severozapadno od Ormuskog moreuza, strateški važne brodske rute koju je Iran efektivno zatvorio kako bi izvršio pritisak na SAD.
Dok bi američke snage verovatno mogle prilično brzo zauzeti ostrvo Karg, analitičari kažu da je verovatnije da će okupacija proširiti i produžiti rat nego što će doneti odlučujuću pobedu ili prednost u pregovorima. Iran je utvrdio ostrvo dodatnim projektilima zemlja-vazduh i postavio zamke, uključujući protivpešadijske i protivoklopne mine u vodama koje ga okružuju, izvestio je „CNN“, pozivajući se na ljude upoznate s američkim obaveštajnim službama.
Bivši zapovednik američkog Centralnog zapovedništva, Žozef Votel, prošle je sedmice za „TWZ.com“ rekao da bi, iako bi na ostrvu Karg bilo potrebno samo 800 do 1.000 vojnika, trebala logistička podrška kojoj bi takođe bila potrebna zaštita.
Votel je rekao da bi američke trupe bile vrlo ranjive i sumnjao je da bi zauzimanje ostrva pružilo bilo kakvu posebnu taktičku prednost. Bilo bi to „pomalo čudno… ali svakako bismo to mogli učiniti ako bismo morali“, rekao je.
Trupe bi se suočile sa zamkama koje postavlja Iran
Trupe koje već nailaze na zamke verovatno bi se morale suočiti i sa naletom projektila i dronova. Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Galibaf rekao je u nedelju da je zemlja spremna i čeka dolazak američkih kopnenih trupa „kako bi ih zapalili“.
„Neprijatelj javno signalizira pregovore, dok u tajnosti planira kopneni napad“, rekao je u poruci emitovanoj na iranskim državnim medijima. Iran je optužio Trampa da odugovlači s razgovorima o pregovorima o brzom slanju trupa u region radi invazije.
Saveznici u Zalivu upozorili su administraciju da ne postavlja trupe na kopno u Iranu, rekavši da bi to moglo izazvati još odmazde Teherana, moguće protiv njihove energetske i civilne infrastrukture, rekao je za „Reuters“ visoki zvaničnik Zaliva pod uslovom anonimnosti.
Gde se nalazi ostrvo Karg?
Malo ostrvo moglo bi postati najnovije mesto neprijateljstava između SAD-a, Izraela i Irana i biti Ahilova peta Islamske Republike.
Zvaničnik Bele kuće prošle je sedmice rekao da je Tramp jasno dao do znanja „da trenutno nema planova slati kopnene trupe bilo gde“, ali je dodao da uvek drži sve opcije na stolu.
Odgovarajući na pitanja o raspoređivanju trupa na terenu, Karolin Livit, sekretar za medije Bele kuće, rekla je: „Posao je Pentagona napraviti pripreme kako bi vrhovnom zapovedniku dao maksimalnu mogućnost izbora.“
„Tramp širi kontradiktorne signale“, rekla je Lora Blumenfeld sa Škole za napredne međunarodne studije Džons Hopkins u Vašingtonu. „On je mašina za poruke ‘magle rata’ od jednog čoveka kako bi protivnike držao izvan ravnoteže.“
Predsednik se prethodno hvalio da su američki napadi sredinom marta „uništavali“ iranske vojne ispostave na ostrvu, ali su zasad ostavili njegovu naftnu infrastrukturu na miru.
Zauzimanje ostrva „preseklo bi iranski naftni životni put“
Zvaničnici američke administracije rekli su da su se rasprave o zauzimanju ostrva Karg vodile, prema „Axiosu“. Zemljište, koje je manje od grada Vestminstera u Londonu, moglo bi ugušiti iransku ekonomiju i ostaviti razoran uticaj godinama koje dolaze.
„Zauzimanje ostrva preseklo bi iranski naftni životni put, koji je ključan za režim“, rekao je za „The Telegraph“ Petras Katinas, istraživač za klimu, energiju i odbranu u evropskoj kancelariji Kraljevskog instituta za ujedinjene službe.
„Naravno, s obzirom na to da je sada zaustavljena plovidba kroz Ormuski moreuz, ionako ne mogu prodavati naftu, ali gledajući unapred, zauzimanje bi dalo SAD-u prednost tokom pregovora, bez obzira na to koji je režim na vlasti nakon završetka vojne operacije.“
Plovidba kroz moreuz uglavnom je zaustavljena otkako je Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) preuzeo „potpunu kontrolu“ nad glavnim plovnim putem.
Globalni lanci snabdevanja teško su pogođeni, a stručnjaci upozoravaju na razoran ekonomski uticaj širom sveta ako se to nastavi.
Cene nafte u četvrtak su porasle na više od 119 dolara po barelu pre nego što su pale, a IRGC je upozorio da bi mogle dostići 200 dolara ako se neprijateljstva pojačaju.
„Ako zauzme Karg, umesto da ga uništi, ne samo da može osigurati da režim više nikada ne može isplaćivati plate svojim birokratama i vojnicima“, napisao je bivši zvaničnik Pentagona Majkl Rubin u članku za Američki institut za preduzetništvo u januaru ove godine, pre Trampovog napada.
Dodao je:
„Ali takođe, u budućnosti nakon promene režima, može osigurati da novi iranski režim može finansirati sopstvenu obnovu. IRGC bi, naravno, mogao ciljati Karg balističkim raketama, ali to bi im potpisalo smrtnu presudu. Tramp ne bi samo odgovorio istom merom, već bi takva akcija okončala izvoz iranske nafte mesecima koji dolaze, ponovo ostavljajući plate neisplaćenima.“
Ostrvo „bi se moglo koristiti kao pregovarački adut“ u pregovorima
Drugi analitičari sugerišu da bi se ostrvo moglo koristiti kao pregovarački adut jer izvoz nafte čini gotovo 40 odsto iranskog državnog budžeta.
Međutim, to bi učinilo američke i izraelske trupe ranjivima na napade iranskih snaga.
„Ako bi predsednik Tramp odlučio zauzeti ovo ključno središte, to bi zadalo značajan udarac iranskom režimu, jer bi ih lišilo ključnog izvora prihoda“, rekao je naftni analitičar Tamaš Varga za „CNBC“.
Nastavio je:
„Takav potez podsećao bi na američku intervenciju u Venecueli početkom godine, kada je efektivno preuzela kontrolu nad naftnim sektorom zemlje.“
Ostrvo je prethodno napao Sadam Husein 1984. godine, što je izazvalo rat tankerima u tekućem sukobu između Irana i Iraka.
Ali ovo nije prvi put da se čini da je Karg u Trampovom vidokrugu. Prethodno je dao usputnu primedbu o ostrvu pre gotovo 40 godina dok je promovisao svoju knjigu „Umetnost dogovora“ u intervjuu za „The Guardian“.
„Psihološki su nas tukli, činili da ispadamo kao gomila budala“, rekao je o Iranu 1988. „Jedan metak pogođen u jednog od naših ljudi ili brodova, i ja bih napravio niz na ostrvu Karg. Ušao bih i zauzeo ga.“
Osvajanje ostrva „bi dovelo tržišta u kolaps“
Nil Kvilijam, analitičar energetske politike i spoljnih poslova u Čatam Hausu, rekao je za „The Independent“ da je, iako je „malo verovatno“ da će Tramp preuzeti teritoriju, svaki pokušaj „verovatno bi doveo tržišta u kolaps“.
To bi takođe moglo blokirati svako buduće rešenje između zemalja, što bi dovelo do beskonačnog zastoja.
„SAD bi efektivno kontrolisao glavni iranski izvozni terminal, ali iransko vođstvo bi ostalo pod kontrolom proizvodnje u zemlji, tako da bi došlo do zastoja“, rekao je.
To bi takođe moglo biti „veliki razlog za zabrinutost“ za zemlje Persijskog zaliva, postavljajući opasan presedan.
„To je Ahilova peta Irana u ovom ratu, ali borba za Karg i okupacija Karga mogli bi uzrokovati nepopravljivu štetu terminalu i naškoditi šansama bilo kog naslednog režima za upravljanje privredom“, nastavio je. „Prethodni predsednici su se klonili Karga, shvatajući njegov strateški značaj za globalna tržišta nafte.“
