Huti, šiitska milicija koja kontroliše veći deo zemlje, odlučili da pokažu svoju solidarnost sa Palestincima tako što će napadati izraelske ciljeve. Oni su oborili američki dron, zapleniti izraelski brod za prevoz automobila i ispalili nekoliko raketa i dronova prema Izraelu. Ovim postupcima, oni su izazvali oštru reakciju SAD i Izraela, koji su poslali svoje ratne brodove i avione u Crveno more i oborili neke od njihovih projektila i letelica. Ovo je dovelo do eskalacije napetosti u tesnacu Bab el Mandeb, koji je strateški važan za svetsku trgovinu naftom i drugom robom.
Yemeni Answar-Allah movement published scene of seizing Israel ship#Huthi #Yemen pic.twitter.com/Q1Dp3FVT8I
— GAZA NOW🇵🇸🇹🇷🇮🇷 (@Sanju01720) November 20, 2023
Huti tvrde da je njihova akcija motivisana verskom i nacionalnom dužnošću da podrže Palestince, koji su pod velikim pritiskom izraelske vojske u Gazi. Oni takođe kažu da su zabranili plovidbu za izraelske brodove u Crvenom moru, dok su ostalim dozvolili da prolaze bez problema. Međutim, postoji i druga strana ove priče. Huti su pod uticajem Irana, koji im pruža finansijsku, vojnu i političku podršku. Iran je glavni regionalni rival Saudijske Arabije, koja vodi koalicionu intervenciju u Jemenu protiv Huta. Iran takođe ima neprijateljski odnos sa Izraelom, kojeg smatra za svog glavnog neprijatelja na Bliskom istoku.
This is how yemen’ s huthi seized hijsraeli’s ship! pic.twitter.com/2U9O1wl8dc
— khurshid jahan (@khurshidjahan) November 21, 2023
Udari Hezbolaha
U Libanu, gde je takođe slaba centralna vlast i veliki uticaj Irana preko Hezbolaha, stvari su takođe napete. Hezbolah je šiitska organizacija koja ima i vojno i političko krilo. Ona je veliki prijatelj Palestincima i neprijatelj Izraelu, sa kojim je vodila rat 2006. godine. Hezbolah je takođe učestvovala u borbama u Siriji na strani Asadovog režima.
U poslednjih nekoliko dana, Libanski Hezbolah je izvršio niz napada na sever Izraela, u blizini granice s Libanom. Ovaj pokret, koji je podržan od strane Irana, tvrdi da je uspeo da pogodi više ciljeva u izraelskoj teritoriji, koristeći bespilotne letelice, rakete i granate.
Hezbolah je objavio video snimke koji prikazuju kako njihove bespilotne letelice prelaze preko granice i ispuštaju eksplozivne uređaje na izraelske vojne položaje. On je takođe rekao da je gađao izraelske vojnike artiljerijskom vatrom i da je pokrenuo raketni napad na izraelske baze u blizini granice. Hezbolah je tvrdio da je u ovim napadima ubio i ranio nekoliko izraelskih vojnika.
Ovi napadi su nastavak eskalacije nasilja između Izraela i Hezbolaha, koja je počela 7. oktobra, kada je Hezbolah oborio izraelski dron nad libanskom teritorijom. Od tada, obe strane su obavile više vazdušnih i zemaljskih napada, uglavnom u pograničnom području. Ova situacija je dovela do zabrinutosti za novi rat između Izraela i Hezbolaha
🚨🇮🇱🇱🇧 Hezbollah just COMPLETELY BOMBED ISRAEL’S Birnit Military Base to ashes.
pic.twitter.com/WZCIdCiR4a— Jackson Hinkle 🇺🇸 (@jacksonhinklle) November 20, 2023
U Siriji, gde se vodi građanski rat od 2011. godine, Izrael i SAD su više puta bombardovali položaje proiranskih milicija, koje podržavaju režim Bašara al Asada. Ove milicije su takođe uključene u borbu protiv Islamske države, koja je i dalje prisutna u nekim delovima zemlje.
Nove pretnje stari ratovi
Bezbednost plovidbe Crvenim moremje je ugrožena. Ovde prolazi oko 10% ukupne svetske trgovine. Ovo more je vitalni pomorski put koji povezuje Evropu i Aziju preko Sueckog kanala na severu i Bab el Mandeba na jugu. Oko Crvenog mora živi oko 620 miliona ljudi, ali se očekuje da bi u narednih 25 godina broj stanovnika mogao biti udvostručen, te da bi dramatično mogao skočiti i bruto nacionalni proizvod ovog regiona – sa sadašnjih 1,8 na 6,1 biliona dolara.
Ali danas, međutim, afrička i arapska obala Crvenog mora su velikim delom potpuno nerazvijene, bez infrastrukture i značajnih luka. Time raste opasnost od konflikata i političke nestabilnosti. Nekoliko zemalja u regionu su u ratu ili građanskom ratu (Sudan, Jemen, Somalija), a nekoliko drugih su pod pritiskom etničkih ili religioznih podela (Egipat, Etiopija, Eritreja). Osim toga, Crveno more je i mesto suparništva velikih sila, kao što su SAD, Kina, Rusija i Turska, koje imaju svoje vojne baze ili interese u ovom području.
