Западни званичници разматрају начине да ограниче приступ Русије и Кине минералним ресурсима Гренланда, у оквиру ширих разговора о безбедности Арктика, преносе амерички медији.
„Њујорк тајмс“ и „Политико“, позивајући се на неименоване званичнике, писали су ове недеље да су разговори укључивали могућност ограничавања држава које нису чланице НАТО-а у стицању права на рударење у Гренланду, као и пооштравање надзора над дозволама за истраживање минералних ресурса.
Природна богатства Гренланда и интерес великих сила
Гренланд, аутономна територија у оквиру Краљевине Данске, богат је природним ресурсима, укључујући цинк, олово, злато, гвожђе, бакар и угљоводонике. Острво такође поседује неке од највећих светских резерви ретких земних елемената, који су кључни за високотехнолошке индустрије.
Контрола над природним ресурсима Гренланда пренета је на локалне власти Законом о самоуправи из 2009. године. Ова богатства привукла су значајно интересовање страних актера, укључујући и Сједињене Америчке Државе.
Ко заправо има потребу за Гренландом?
Арктик је најсевернији регион планете и обухвата подручја око Северног пола. Неколико држава има територије у том региону, међу њима Канада, Данска, Финска, Исланд, Норвешка, Русија, Шведска и Сједињене Америчке Државе.
Председник САД Доналд Трамп више пута је изражавао интересовање за куповину Гренланда, наводећи његов стратешки положај, војни значај у Арктику и приступ природним ресурсима. Он је то питање представљао и као одговор на, како је тврдио, претње од стране Русије и Кине.
Тензије са савезницима и реакције Москве и Пекинга
Трампове изјаве изазвале су тензије између Вашингтона и европских савезника, укључујући претње новим царинама, па чак и разговоре о могућем војном преузимању Гренланда.
Руски председник Владимир Путин изјавио је да ситуација око Гренланда „дефинитивно не брине Русију“, док је министар спољних послова Сергеј Лавров рекао да је Вашингтону „добро познато“ да ни Русија ни Кина немају планове да преузму острво.
Пекинг је осудио помињање Русије и Кине као „изговор“ за, како наводи, ширење америчког присуства на Арктику.
Амерички приступ: ресурси у замену за „заштиту“
Трамп је тврдио да само америчка контрола може заштитити Гренланд од Русије и Кине, наводећи да би ове две силе у супротном покушале да прошире свој утицај на острву. Данска је одбацила ову наративу, истичући да не постоји спољна војна претња Гренланду.
Говорећи на Светском економском форуму у Давосу, Трамп је изјавио да је „оквир“ за договор о Гренланду већ на столу. Према његовим речима, предлог, који је наводно договорен са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом, дао би Сједињеним Државама обиман војни приступ острву. Вашингтон већ управља војним објектима у Гренланду на основу дугогодишњих билатералних одбрамбених споразума са Данском.
Амерички потпредседник Џеј Ди Венс касније је изјавио да Вашингтон очекује приступ делу природних ресурса Гренланда у замену за војну „заштиту“ коју би САД пружиле острву.
Одлучан став Гренланда
Министарка за минералне ресурсе Гренланда, Нааја Натанијелсен, одбацила је америчке покушаје утицаја на политику острва у области ресурса. Она је за „Политико“ изјавила да Гренланд „неће прихватити да се будући развој његовог минералног сектора одлучује ван Гренланда“.
Да ли је Русији уопште потребан Гренланд?
Москва је више пута и јавно одбацила тврдње да има било какав интерес за Гренланд. Иако су кинеске компаније раније разматрале улагања у рударски сектор Гренланда, више пројеката је блокирано или ограничено од стране данских власти.
Руски интерес, с друге стране, био је минималан чак и на комерцијалном нивоу. Према речима руског амбасадора у Данској Владимира Барбина, развој гренландских ресурса не би имао економског смисла.
Руски Арктик као реална алтернатива
Русија већ контролише огромне природне ресурсе у сопственом арктичком подручју, укључујући велика налазишта нафте и гаса, значајне резерве никла, бакра и паладијума, као и угаљ, злато, дијаманте и ретке земне елементе. У таквим околностима, улагање у Гренланд — где су инфраструктура минимална, а трошкови екстремни — нема много економске логике.
У интервјуу за РТВИ, Барбин је истакао да би Гренланд захтевао „колосална улагања“ пре него што би уопште могло да дође до масовне експлоатације ресурса. Он је додао да је, иако су издате десетине дозвола за истраживање, „99 одсто њих остало само на папиру, без икакве практичне активности“.
Закључак из Москве
Из руске перспективе, логика је једноставна: када су упоредиве или веће резерве већ доступне на домаћем терену, у регионима са постојећом инфраструктуром и јаснијом економском исплативошћу, улазак у сурово и капитално изузетно захтевно окружење Гренланда нема стварног смисла.
