Američki predsednik Donald Tramp ponavlja da Sjedinjene Države treba da preuzmu Grenland kako ne bi dospeo u kineske ruke, ali analitičari sumnjaju da li je Peking zaista tolika pretnja najvećem svetskom ostrvu, piše AFP.
Stručnjaci smatraju da je Kina manje važan igrač u arktičkom regionu i da je zato daleko od pretnje kakvom je prikazuje američki predsednik, navodi francuska agencija.
Uprkos njegovoj tvrdnji da bi bez američke intervencije Grenland bio opkoljen kineskim podmornicama i razaračima, prisustvo Pekinga na Arktiku je minimalno. „Grenland nije preplavljen kineskim i ruskim plovilima. To je glupost“, tvrdi Pal Sigurd Hilde sa Norveškog instituta za odbrambene studije.
Skromno vojno prisustvo Kine donekle je poraslo u drugim delovima Arktika u saradnji sa Rusijom od početka njene invazije na Ukrajinu 2022. godine. „Jedini put koji Kina ima da stekne značajniji uticaj na Arktiku jeste preko Rusije“, rekao je Hilde.
Dve države sve češće imaju zajedničke arktičke i priobalne operacije, što uključuje i patrole bombardera tokom 2024. godine.
Kina ima i malobrojnu flotu ledolomaca opremljenih malim podmornicama koje mogu da mapiraju morsko dno, kao i satelite za posmatranje Arktika. Peking tvrdi da je njihova namena naučna.
Raste li kineski uticaj?
Takve aktivnosti su „potencijalna bezbednosna pretnja ako kineska vojska ili činioci povezani sa vojskom uspostave stalno prisustvo u regionu“, smatra Helena Legarda sa Merkator instituta za kineske studije u Berlinu. „Kina ima jasne ambicije da proširi uticaj u regionu koji smatra sve važnijom arenom geopolitičkog nadmetanja“, rekao je stručnjak.
Peking je 2018. pokrenuo projekat Polarnog puta svile, arktičku verziju svoje inicijative Pojas i put. Kina takođe želi da do 2030. godine postane „velika polarna sila“. Uspostavila je naučne istraživačke centre na Islandu i u Norveškoj, a kineske kompanije ulagale su u projekte poput ruskog LNG-a ili švedskih železnica.
Nadmetanje sa Kinom za sirovine i trgovačke rute na Arktiku moglo bi da ugrozi evropske interese, rekla je Legarda. Međutim, Kina u poslednje vreme tamo ne dobija sve što želi. Odbijeni su njeni predlozi da kupi napuštenu pomorsku stanicu na Grenlandu, kao i aerodrom u Finskoj.
SAD već dugo vrše pritisak na države da odbijaju kineske kompanije. Grenland je tako 2019. godine odbio kineski Huavej za svoje 5G mreže. Pekingu zato polazi za rukom da investira u Rusiju, posebno u njene sirovine i luke na severnoj obali.
Šta Kina želi?
Grenland ima osma najveća nalazišta retkih minerala na svetu, elemenata ključnih za savremene tehnologije kao što su električni automobili i vojna oprema, navode podaci Američke geološke službe.
Iako Kina dominira svetskom proizvodnjom ovih ključnih elemenata, njeni pokušaji pristupa grenlandskim nalazištima za sada imaju ograničen uspeh.
Projekat povezan sa Kinom kod Kvanefjelda zaustavila je 2021. godine grenlandska vlada iz ekoloških razloga, dok je drugo nalazište na jugu ostrva 2024. prodato kompaniji sa sedištem u Njujorku nakon američkog lobiranja.
„U Danskoj i SAD je pre jedne decenije postojao strah da će rudarske investicije, nekoliko puta veće od BDP-a Grenlanda, dovesti do kineskog uticaja, ali se te investicije nikada nisu materijalizovale“, rekao je Jesper Vilajng Zojten, profesor sa univerziteta u danskom Olborgu. U novije vreme Peking „obeshrabruje angažman jer je diplomatska cena bila previsoka“.
Transformacija pomorskih ruta
Kina putem Polarnog puta svile želi da se poveže sa Evropom preko Arktika, koji je zbog topljenja leda sve pristupačniji za brodove.
Kina i Rusija su u oktobru dogovorile razvoj Severne morske rute duž ruske severne obale.
Kineski brod je prošle godine preko Arktika stigao do Velike Britanije za 20 dana, što je upola kraće nego uobičajenom rutom kroz Suecki kanal.
Nova ruta mogla bi da transformiše svetski pomorski saobraćaj i umanji zavisnost Kine od Malajskog moreuza.
Ipak, ti brodovi moraju biti prilagođeni plovidbi kroz led, magla otežava navigaciju, a vremenski uslovi su ekstremni. Zato su kineski brodovi prošle godine samo 14 puta prošli Severnom morskom rutom, uglavnom prevozeći ruski gas.
Još jedna potencijalna ruta je Severozapadni prolaz koji prati kanadski arhipelag i potencijalno umanjuje rizik od rusko-kineske dominacije na severu.
Međutim, Severna morska ruta ne prolazi pored Grenlanda i zato ne može biti izvor Trampovih tvrdnji o kineskim brodovima koji preplavljuju njegove obale.
Zojten smatra da nema naznaka kineske vojne aktivnosti oko Grenlanda. „Veoma je teško utvrditi da postoje bezbednosni problemi“, zaključio je.
