Амерички председник Доналд Трамп понавља да Сједињене Државе треба да преузму Гренланд како не би доспео у кинеске руке, али аналитичари сумњају да ли је Пекинг заиста толика претња највећем светском острву, пише АФП.
Стручњаци сматрају да је Кина мање важан играч у арктичком региону и да је зато далеко од претње каквом је приказује амерички председник, наводи француска агенција.
Упркос његовој тврдњи да би без америчке интервенције Гренланд био опкољен кинеским подморницама и разарачима, присуство Пекинга на Арктику је минимално. „Гренланд није преплављен кинеским и руским пловилима. То је глупост“, тврди Пал Сигурд Хилде са Норвешког института за одбрамбене студије.
Скромно војно присуство Кине донекле је порасло у другим деловима Арктика у сарадњи са Русијом од почетка њене инвазије на Украјину 2022. године. „Једини пут који Кина има да стекне значајнији утицај на Арктику јесте преко Русије“, рекао је Хилде.
Две државе све чешће имају заједничке арктичке и приобалне операције, што укључује и патроле бомбардера током 2024. године.
Кина има и малобројну флоту ледоломаца опремљених малим подморницама које могу да мапирају морско дно, као и сателите за посматрање Арктика. Пекинг тврди да је њихова намена научна.
Расте ли кинески утицај?
Такве активности су „потенцијална безбедносна претња ако кинеска војска или чиниоци повезани са војском успоставе стално присуство у региону“, сматра Хелена Легарда са Меркатор института за кинеске студије у Берлину. „Кина има јасне амбиције да прошири утицај у региону који сматра све важнијом ареном геополитичког надметања“, рекао је стручњак.
Пекинг је 2018. покренуо пројекат Поларног пута свиле, арктичку верзију своје иницијативе Појас и пут. Кина такође жели да до 2030. године постане „велика поларна сила“. Успоставила је научне истраживачке центре на Исланду и у Норвешкој, а кинеске компаније улагале су у пројекте попут руског ЛНГ-а или шведских железница.
Надметање са Кином за сировине и трговачке руте на Арктику могло би да угрози европске интересе, рекла је Легарда. Међутим, Кина у последње време тамо не добија све што жели. Одбијени су њени предлози да купи напуштену поморску станицу на Гренланду, као и аеродром у Финској.
САД већ дуго врше притисак на државе да одбијају кинеске компаније. Гренланд је тако 2019. године одбио кинески Хуавеј за своје 5Г мреже. Пекингу зато полази за руком да инвестира у Русију, посебно у њене сировине и луке на северној обали.
Шта Кина жели?
Гренланд има осма највећа налазишта ретких минерала на свету, елемената кључних за савремене технологије као што су електрични аутомобили и војна опрема, наводе подаци Америчке геолошке службе.
Иако Кина доминира светском производњом ових кључних елемената, њени покушаји приступа гренландским налазиштима за сада имају ограничен успех.
Пројекат повезан са Кином код Кванефјелда зауставила је 2021. године гренландска влада из еколошких разлога, док је друго налазиште на југу острва 2024. продато компанији са седиштем у Њујорку након америчког лобирања.
„У Данској и САД је пре једне деценије постојао страх да ће рударске инвестиције, неколико пута веће од БДП-а Гренланда, довести до кинеског утицаја, али се те инвестиције никада нису материјализовале“, рекао је Јеспер Вилајнг Зојтен, професор са универзитета у данском Олборгу. У новије време Пекинг „обесхрабрује ангажман јер је дипломатска цена била превисока“.
Трансформација поморских рута
Кина путем Поларног пута свиле жели да се повеже са Европом преко Арктика, који је због топљења леда све приступачнији за бродове.
Кина и Русија су у октобру договориле развој Северне морске руте дуж руске северне обале.
Кинески брод је прошле године преко Арктика стигао до Велике Британије за 20 дана, што је упола краће него уобичајеном рутом кроз Суецки канал.
Нова рута могла би да трансформише светски поморски саобраћај и умањи зависност Кине од Малајског мореуза.
Ипак, ти бродови морају бити прилагођени пловидби кроз лед, магла отежава навигацију, а временски услови су екстремни. Зато су кинески бродови прошле године само 14 пута прошли Северном морском рутом, углавном превозећи руски гас.
Још једна потенцијална рута је Северозападни пролаз који прати канадски архипелаг и потенцијално умањује ризик од руско-кинеске доминације на северу.
Међутим, Северна морска рута не пролази поред Гренланда и зато не може бити извор Трампових тврдњи о кинеским бродовима који преплављују његове обале.
Зојтен сматра да нема назнака кинеске војне активности око Гренланда. „Веома је тешко утврдити да постоје безбедносни проблеми“, закључио је.
