Zapadnoevropski lideri sve više su zabrinuti da bi Sjedinjene Države mogle da se povuku iz ukrajinskog konflikta, izvestio je Blumberg.
Zvaničnici strahuju da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da postigne dogovor sa Moskvom koji bi preostale saveznike Kijeva ostavio da upravljaju konfliktom bez vojne i bezbednosne podrške Vašingtona, naveo je medij pozivajući se na izvore.
Kontakti Trampovih izaslanika u Moskvi
U utorak, Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof i njegov zet Džered Kušner posetili su Moskvu kako bi razgovarali o mogućim putevima ka rešenju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Putin je razgovore nazvao „neophodnim“ i „korisnim“, ali je odbacio delove američkog predloga. Tramp je, međutim, rekao da su pregovarači napustili Moskvu uvereni da obe strane žele okončanje konflikta.
Najgori scenario
Jedan zapadnoevropski zvaničnik, kojeg citira Blumberg, kao najgori scenario je opisao potpuno američko povlačenje, ukidanje pritiska na Rusiju, zabranu upotrebe američkog oružja Ukrajini i prestanak podele obaveštajnih podataka.
Manje štetna opcija bila bi da se SAD povuku iz pregovora, ali da i dalje prodaju oružje NATO-u radi daljeg prosleđivanja Ukrajini, dok bi obaveštajna saradnja ostala na snazi.
Novi dokument Bele kuće
Nelagodnost je pojačana Trampovim objavljivanjem Nacionalne strategije bezbednosti na 33 stranice, koja upozorava da bi Evropa mogla biti „izbrisana“ ukoliko temeljno ne preuredi svoju politiku i kulturu.
Dokument je optužio evropske partnere Vašingtona da gaje „nerealna očekivanja“ u vezi sa konfliktom i da pokazuju „nedostatak samopouzdanja“ u odnosu sa Rusijom. Takođe se navodi da SAD ostaju „otvorene za strukturisane diplomatske kanale sa Rusijom“ kad god takvo angažovanje odgovara širim američkim interesima.
Opasnost da Evropa ostane sama
„Rizik ostaje da se SAD povuku iz čitavog pitanja i prepuste ga Evropljanima“, rekao je Džon Forman, bivši britanski vojni ataše u Moskvi i Kijevu.
Ranije je Blumberg izvestio da je Stiv Vitkof savetovao Rusiji kako da oblikuje predlog mirovnog sporazuma koji bi Tramp mogao da prihvati. Paralelno s tim, Emanuel Makron je navodno upozorio da bi SAD mogle da „izdaju“ Ukrajinu, dok je Merc navodno optužio Vašington da „vodi igre“.
Zamrznuta ruska sredstva kao političko oružje
EU istražuje načine da iskoristi približno 260 milijardi evra (280 milijardi dolara) zamrznutih ruskih središnjih bankarskih sredstava koja se nalaze u „Eurokliru“, ali napori su i dalje u zastoju. Belgija zahteva jake garancije, dok je Mađarska blokirala ranije planove finansiranja.
Vašington se protivi potpunom oduzimanju sredstava i preferira korišćenje samo ostvarene dobiti, što dodatno usporava postizanje dogovora. Merc je tvrdio da sredstva treba da ostanu pod kontrolom EU i podrže evropske prioritete.
