Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp je poručio kako želi da Kanadu učini 51. državom SAD, da preuzme kontrolu nad Panamskim kanalom. Ali i da kupi Grenland. On čak ne isključuje mogućnost upotrebe vojne moći za preuzimanje Grenlanda, inače danske teritorije – gde se nalazi američka vojna baza.
Tramp je odbio je da isključi upotrebu vojne ili ekonomske moći za postizanje ovog cilja. Zašto Tramp želi da preuzme Grenland? To je teritoriju koja je 80 odsto prekrivena snegom i udaljena je više od 3.000 kilometara od glavnog grada Vašingtona
Na kraju sveta
Smešten između Arktičkog i severnog Atlantskog okeana, Grenland je najveće ostrvo na svetu i geografski deo Severne Amerike. Ovo arktičko ostrvo ima 2,17 miliona kvadratnih kilometara. To ga čini oko tri puta većim od američke države Teksas.
Grenland je država, ali nije nezavisna. Prvobitno su nordijska naselja na Grenlandu bila deo Norveške pa su se tako pridružila kao deo Dansko-Norveške od 1380. pa nadalje. Kada je Norveška stekla nezavisnost 1814. godine, Grenland, Island i Farska ostrva ostali su pod danskom kontrolom. Danas je Grenland i dalje deo Kraljevine Danske, ali uživa široku autonomiju i može odlučivati o mnogim oblastima politike bez mešanja Kopenhagena.
Ovo ostrvo je najređe naseljena teritorija na svetu. Dom je za oko 56.000 stanovnika, uglavnom domorodačkih Inuita. Oko 80 odsto teritorije je pokriveno ledom. To znači da većina ljudi živi na jugozapadnoj obali oko glavnog grada, koji je bliži Njujorku od Kopenhagena. Unutrašnjost zemlje je uglavnom prekrivena glečerima. Privreda se uglavnom zasniva na ribolovu. Velike subvencije danske vlade čine oko petinu BDP-a.
Neke današnje mape sveta mogu da dovedu u zabludu u pogledu toga kako Grenland zapravo izgleda. Ostrvo je bilo pod danskom vlašću od ranog 18. veka do 1979. godine, kada je postalo samoupravna teritorija. Od 2009. Grenland ima pravo da proglasi nezavisnost putem referenduma.
Grenlandski premijer Mute Egede pozvao je na nezavisnost od Danske. Odnos između Kopenhagena i Nuuka nije uvek bio dobar, a diskusije o nezavisnosti od Kraljevine se redovno pojavljuju. Ovo se pojačalo kako se interesovanje za Arktik povećalo. Neki takođe ukazuju na nezainteresovanost i nerazumijevanje grenlandskih i arktičkih pitanja u Kopenhagenu. Intervencija SAD u ovo unutrašnje političko pitanje samo je gorivo na vatri.
Pokušaji kupovine
SAD su i u nekom periodu razmišljale o kupovini Grenlanda. Bilo je to najmanje dva puta uključujući 1867. i 1946. Prvi put, SAD su kupile Aljasku od Rusije. Nakon ovoga, američki državni sekretar Vilijam Sjuard pokušao je da pregovara o kupovini Grenlanda od Rusije, ali pokušaj nije uspeo.
SAD su okupirale Grenland 1941. nakon invazije nacističke Nemačke na Dansku tokom Drugog svetskog rata. Dok je Grenland još bio danska kolonija 1946. godine, američki predsednik Hari Truman predložio je kupovinu ostrva za 100 miliona dolara u zlatu, što je Danska odbila. Ovo je urađeno pod tajnom hladnog rata i javno je objavljeno tek 1991. godine u izveštaju „Asošiejted presa“.
Nijedna ponuda nije ostvarena. Ali prema sporazumu o odbrani iz 1951. godine, SAD su dobile vazdušnu bazu koja se sada zove svemirska baza Pitufik, na severozapadu Grenlanda. Ona se nalazi na pola puta između Moskve i Njujorka, to je najsevernija ispostava američkih oružanih snaga i opremljena je sistemom upozorenja na rakete. Ako bi Rusija kojim slučajem poslala rakete prema SAD, najkraći put za nuklearno oružje bio bi preko Severnog pola i Grenlanda.
Nisu novi Trampovi planovi
Tramp je tokom svog prvog mandata imao iste planove. Ponovo ih je izneo krajem prošle godine, poručujući da želi da preuzme kontrolu nad ostrvom na kom se nalazi američka vojna baza. U Predstavnički dom američkog Kongresa već je upućen nacrt zakona koji ima za cilj da ovlašćenju pregovore da SAD otkupe Grenland od Danske. Upitan da li bi isključio korišćenje vojne ili ekonomske prinude za osvajanje Grenlanda ili Paname Tramp je odgovorio: „Ne, ne mogu da vas uverim u bilo koje od ta dva. Ali mogu reći da su nam potrebni za ekonomsku sigurnost“.
Tim povodom oglasiose premijer Grenlanda Mute Egede. Ponovio je da je ambicija žitelja ovog ostrva da stekne nezavisnost od Danske, ističući da narod Grenlanda ne želi da bude ni Danac ni Amerikanac. Egede je takođe izrazio spremnost da „razgovara“ sa Trampom. Priznaje da je njegovo odbijanje da isključi upotrebu sile za osvajanje Grenlanda „ozbiljno“.
Reagovao je i danski ministar inostranih poslova Lars Loke Rasmusen. Poručio je da Danska nije spremna na prodaju, ali i dalje je otvorena za razgovore, dodajući da Vašington ima „legitimne“ interese u regionu.
Strateški položaj
Analitičari Trampov potez objašnjavaju činjenicom da Grenland nudi najkraći put od Severne Amerike do Evrope. Ovo daje SAD stratešku prednost njenoj vojsci i sistemu ranog upozoravanja na balističke rakete.
SAD su već izrazile interesovanje za proširenje svog vojnog prisustva na Grenlandu postavljanjem radara u vodama koje povezuju Grenland, Island i Ujedinjeno Kraljevstvo. Ove vode su kapija za ruska i kineska plovila koja Vašington ima za cilj da prati.
Takođe, nikako iz vida ne bi trebalo izgubiti i da Kina i Rusija poslednjih godina jačaju svoje arktičke vojne kapacitete. Ruske vojne operacije u ovom regionu datiraju još od marta 2015. godine, što odražava potpuno novi i rastući fokus na ključnu oblast sveta.
Pored toga, ovo ostrvo je neverovatno bogato rudama, uključujući i retke minerale koji se koriste u proizvodnji baterija i visokotehnološkoj industriji. Prema istraživanju iz 2023. godine, 25 od 34 minerala koje Evropska komisija smatra kritičnim sirovinama pronađeno je na Grenlandu.Ostrvo obiluje i nalazištima grafita, bakra, nikla, platine, kobalta, cinkari, nafte, ali i gasa. Istraživanja su otkrila i znatne količine zlata i to na jugu ove zemlje.
Poznata ležišta titanijuma i vanadijuma nalaze se na jugozapadu i istoku. Postoje i određena nalazišta uranijuma. Ali je njegovo iskopavanje, baš kao i vađenje nafte i gasa, zabranjeno zbog protivljenja lokalnog stanovništva. Prema procenama pojedinih stručnjaka, trenutna cena procenjenih količina mineralnih rezervi na Grenlandu iznosi više od 200 milijardi dolara, dok samo zemljište cijelogostrva, s obzirom na njegovu stratešku lokaciju, je oko 2,8 biliona dolara.
Morski putevi
Klimatske promene i gubitak leda polako otvara i neke od strateških brodskih ruta, produžavajući period kojima se može ploviti tokom leta na severnoj hemisferi. Ostrvo bi takođe moglo da postane važna karika u održavanju linija snabdevanja od istočne obale SAD do severne Evrope. Pored toga, topljenje leda moglo bi olakšati i pristup prirodnim resursima u nekim od međunarodnih voda.
Tramp i njegovi savetnici sigurno su potpuno svesni da Grenland nije na prodaju i da njihove izjave izazivaju negodovanje. Ovaj potez predstavlja primer Trampovog prilično neobičnog pristupa spoljnoj politici i diplomatiji. Što se tiče svega, od Panamskog kanala do rata u Ukrajini, Tramp daje glasna obećanja. Može izgledati kao da puca iz kuka.
Međutim, ovo je prema mišljenju pojedinih analitičara, pregovaračka taktika. Grenland verovatno neće postati deo SAD,ali ako se ostvari neki oblik nezavisnosti, bliža ekonomska i vojna saradnja sa SAD mogla bi biti prirodan razvoj događaja. Centralno pitanje ovde je – nije šta Tramp želi, već šta želi narod Grenlanda.
Duh iz boce
Najava novoizabranog predsjednika Amerike da će kupiti od Danske Grenland, ali i da bi Kanada mogla da postane 51. država Amerike navela je i neke članice Evropske unije da budu glasnije u svojim teritorijalnim pretenzijama.Posljednja u nizu stiže iz Bugarske od lidera ekstremno desničarske stranke Preporod Kostadina Kostadinova koji je istakao da bi i Bugarska mogla da počne da razmišlja kao Tramp i zatraži pripajanje Sjeverne Makedonije „sa kojom dijeli zajedničke istorijske korijene, jezik i narod“, ali i regiju Južna Besarabija koja je trenutno podijeljena između Moldavije, Rumunije i Ukrajine, a koja prema ideji ovog političara „istorijski pripada samo Bugarskoj“.
Prema istraživanju instituta „Pju“, nestranačkog američkog istraživačkog centra sa sjedištem u Vašingtonu, sprovedenog u 19 država od koje su uglavnom sve članice NATO-a ili Evropske unije, ispostavilo se da veliki broj ispitanika u evropskim državama smatra da njihovoj zemlji pripada neki dio susjedne države. Tako čak 60 odsto Grka smatra da ova država polaže pravo na dio Turske u Sredozemlju, ali i dio Sjeverne Makedonije.
U Turskoj 58 odsto građana smatra da su teritorijalno oštećeni, u Poljskoj 48, Slovačkoj 46. I Šveđani imaju teritorijalne pretenzije prema susjedima, njih čak 19 odsto, kao i Britanci i Holanđani sa 23 odsto ispitanih građana. Što se tiče centralne i zapadne Evrope, odnosno Češke, Njemačke, Italije, Francuske i Španije, taj postotak se kreće oko 30 odsto. Naravno, tu je i Albanija koja ima pretenzije prema svim susjedima, uključujući Srbiju, imajući u vidu da je Tirana priznala samoproglašeno Kosovo.
