Osam lica stradalo je u požaru koji je 20. januara izbio u domu za stara lica „Ivanović“ u Velikom Borku u opštini Barajevo. Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja saopštilo je da je u ovoj ustanovi izvršen vanredni inspekcijski nadzor, kao i da se za sada zna da je u trenutku nesreće dom imao važeću licencu za rad. Međutim i pored toga inspektori socijalne zaštite su odgovornom licu doma zabranili rad.
Ovaj dom je zaista imao licencu za rad kao što je Ministarstvo i navelo. Ali se u domu isto tako nalazilo pet korisnika više od onog broja za koji je dom i dobio dozvolu – 34 umesto 29.
Kako je Ministarstvo za socijalna pitanja navelo, najverovatnije se radi o podmetnutom požaru koji je izazvao korisnik ovog doma.
U Srbiji je u sredu povodom ovog tragičnog događaja proglašen dan žalosti. Predsednik Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite Radoslav Milovanović smatra da odgovornost za nesreću „leži u svima nama“, ali i Ministarstvu i inspekciji koja je dozvolila rad ustanovi koja nije prepoznala na vreme manjkavosti i nije reagovala.
Domovi za stare u Srbiji
U Srbiji je, prema poslednjim podacima Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite izdato 277 licenci za poslovanje privatnih domova za stara i odrasla lica.
U poslednjih 10 godina i više, prema rečima Milovanovića, oko 160 ovakvih privatnih ustanova je izgubilo licencu ili je radilo nelegalno zbog čega su ugašene.
Svih 277 ustanova koje imaju licencu rade. Neke od njih su novootvorene, a neke su poslovale i pre 10 ili 12 godina kada nisu postojali pravilnici o otvaranju domova niti o licenciranju.
„To je bilo vreme kada su ove ustanove bile registrovane i kao ‘ostali smeštaj’. Tada se to podvlačilo pod neko hotelijerstvo, a onda kada smo shvatili da postoje takvi propusti. Kada smo shvatili da postoji mnogo nesređenosti, onda je propisan pravilnik o licenciranju i bližim uslovima. To je urađeno na brzinu, prepisano od jedne evropske zemlje i onda se na brzinu pristupilo rešenjima i novim licencama. To sada funkcioniše sa mnogo problema i puno je tu stvari koje ne idu kako treba“, rekao je Milovanović u razgovoru za Novu ekonomiju.
Pravilnik pun nepravilnosti
Kako je naglasio, Pravilnik o licenciranju ima dosta manjkavosti. Do sada nisu ni urađene bilo kakve analize koje se tiču ove oblasti, niti je do sada bilo koji deo Pravilnika izmenjen ili dopunjen.
„Iako smo mi pokušali da nadležnima skrenemo pažnju da se neke stvari menjaju ili usavršavaju, nikad nije došlo do toga. Prisutna je ozbiljna sujeta kod pojedinaca, pogotovo kada neko iz privatnog sektora kaže ili predloži nešto“, rekao je on.
Dodao je i da su, kada je Pravilnik donet 2013. godine, bili limitirani datumi obaveznog sprovođenja svega po licenci – ali samo privatnom sektoru.
Oni koji te kriterijume nisu poštovali su bili zatvarani, a određeni broj domova koji su državni, „ni do dana današnjeg nije ispunio sve obaveze prema tom pravilniku, što je jedan ozbiljan faul“.
Državnih domova koji imaju licencu je 75, tvrdi Milanović.
Njihov rad, ali i rad privatnih domova nadzire Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ali im isto ministarstvo i daje licence, što prema mišljenju Milovanovića nije dobro.
„Mnogo bi bilo bolje da jedan organ daje licencu za rad, a da drugi organ to kontroliše“, smatra on.
Ni inspektora nema dovoljno, pa tako ni onih koji kontrolišu rad domova za odrasla i stara lica. To, prema rečima predsednika Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite i nije problem.
„Veći problem je što onaj ko otvara dom i radi sa ovom populacijom mora da radi sve u skladu sa zakonom kako bi dao svoj maksimum, a ne da to radi jer će ga neko kontrolisati. Svesti kod nas očigledno nema dovoljno“, kaže on.
Kolika je cena domova i da li imaju svi uslove?
Cena usluga privatnih domova za odrasla i stara lica kreće se od 650 evra pa nadalje. Cena se povećava kako se povećavaju i potrebe korisnika, u zavisnosti da li je budući korisnik na primer nepokretan ili mu je potrebna određena vrsta podrške i pomoći.
Prema rečima jedne od zdravstvenih radnica koja već dugo godina radi u domovima za stare, cene domova su uglavnom visoke u Beogradu.
„To je zapravo jako mali novac za ono što se njima pruža. Ako imate veliki broj osoba koje brinu o korisnicima doma, vi tim ljudima morate da date plate i to su veliki izdaci. Ukoliko bi ljudi kojima je potreban dom živeli u svojoj kući i plaćali negovatelja par sati dnevno, oni bi morali da izdvoje mnogo više novca nego što im je potrebno za dom mesečno“, tvrdi naša sagovornica.
Kako kaže, usluge i cene usluga su uglavnom slične, a razlika je samo u tome da li je korisnik u jednokrevetnoj, dvokrevetnoj ili višekrevetnoj sobi.
„Mala je razlika u ceni ukoliko je neko nepokretan i slično, bar u domovima u kojima sam ja radila“, kaže sagovornica Nove ekonomije.
Međutim, predsednik Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite Radoslav Milovanović napominje i da cena doma nije uvek merilo kvaliteta usluga, kao i da postoje oni koji rade u „sivoj zoni“ poslovanja.
„Oni koji nemaju odnos ka dažbinama i svim obavezama prema Poreskoj upravi i prema svim zakonima iz oblasti bezbednosti zdravlja ljudi, protivpožarnoj zaštiti i svim ostalim troškovima, jednostavno štede na svemu i svačemu. Pokušavaju da izbegnu raznorazne stvari da plate. Onda snize cenu kako bi bili konkurentniji na tržištu što je jako pogrešno“, rekao je on i apelovao na Poresku upravu da iskontroliše da li su ovakve ustanove izmirile svoje obaveze.
