Vladimir je boravio u tamnici, provodeći u postu i u molitvama dane i noći. I pokaza mu se anđeo Božji, koji ga hrabraše i koji mu objašnjavaše šta će biti, kako će ga Bog te tamnice oprostiti, kako će mučeništvom postići carstvo nebesko, kako će primiti venac koji ne vene, i nagradu života večnoga.
Tom pojavom anđelovom ohrabren, Vladimir se sve više i više odavaše molitvama i postu. A jednog dana kći cara Samuila, po imenu Kosara, Duhom Svetim potaknuta i nadahnuta, priđe k ocu i zamoli ga da sa svojim dvorkinjama siđe, te da izmije glavu i opere noge sužnjima i zarobljenicima. Otac joj to dopusti.
I ona siđe u tamnicu, i izvrši to dobro delo. U tom opazi Vladimira, smotri da je lep pogledati, blag, pitom, smeran, da je pun mudrosti i razuma božanskog, pusti se s njime u duži razgovor, i učini joj se govor njegov slađi od meda i sata.
I tako, ne po kakvoj želji telesnoj nego što joj je žao bilo njegove mladosti i lepote, i što je čula da je on kralj, i da je od kraljevskog roda, zaljubi se u njega, i ode pošto se s njime oprostila.
Ženidba Jovana Vladimira i Kosare
Za tim htede da ga okova oprosti, i priđe k caru, padne k njegovim nogama, i ovako mu stane besediti: „Oče moj i gospodaru! Znam da ćeš me po običaju udati. Ali, ako je tvome veličanstvu po volji, ili ćeš mi dati za muža kralja Vladimira što ga držiš u tamnici, ili znaj da ću pre umreti nego što ću poći za drugoga.“
Čujući to car, budući je veoma ljubio kćer svoju, i budući je znao da je kralj rodom od kraljevske loze, obraduje se tome, naredi da se učini po molbi kćeri njegove, odmah pošlje po Vladimira, naredi da se okupa i u kraljevske haljine obuče, po tom da se preda nj izvede.
Kralj Drača
Tu ga milostivo primi i poljubi pred velikašima carstva svoga, i preda mu za ljubu ćerku svoju. I pošto je, kako treba carski, proslavljena svadba kćeri njegove, car postavi Vladimira za kralja, povrati mu zemlju i kraljevinu otaca njegovih i svu zemlju Dračku. I potom kralj pošlje k Dragomiru, stricu kralja Vladimira, da siđe, te da primi svoju zemlju Trebinje, da skupi narod i naseli zemlju. I tako je i učinjeno.
Pop Dukljanin