Владимир је боравио у тамници, проводећи у посту и у молитвама дане и ноћи. И показа му се анђео Божји, који га храбраше и који му објашњаваше шта ће бити, како ће га Бог те тамнице опростити, како ће мучеништвом постићи царство небеско, како ће примити венац који не вене, и награду живота вечнога.
Том појавом анђеловом охрабрен, Владимир се све више и више одаваше молитвама и посту. А једног дана кћи цара Самуила, по имену Косара, Духом Светим потакнута и надахнута, приђе к оцу и замоли га да са својим дворкињама сиђе, те да измије главу и опере ноге сужњима и заробљеницима. Отац јој то допусти.
И она сиђе у тамницу, и изврши то добро дело. У том опази Владимира, смотри да је леп погледати, благ, питом, смеран, да је пун мудрости и разума божанског, пусти се с њиме у дужи разговор, и учини јој се говор његов слађи од меда и сата.
И тако, не по каквој жељи телесној него што јој је жао било његове младости и лепоте, и што је чула да је он краљ, и да је од краљевског рода, заљуби се у њега, и оде пошто се с њиме опростила.
Женидба Јована Владимира и Косаре
За тим хтеде да га окова опрости, и приђе к цару, падне к његовим ногама, и овако му стане беседити: „Оче мој и господару! Знам да ћеш ме по обичају удати. Али, ако је твоме величанству по вољи, или ћеш ми дати за мужа краља Владимира што га држиш у тамници, или знај да ћу пре умрети него што ћу поћи за другога.“
Чујући то цар, будући је веома љубио кћер своју, и будући је знао да је краљ родом од краљевске лозе, обрадује се томе, нареди да се учини по молби кћери његове, одмах пошље по Владимира, нареди да се окупа и у краљевске хаљине обуче, по том да се преда њ изведе.
Краљ Драча
Ту га милостиво прими и пољуби пред великашима царства свога, и преда му за љубу ћерку своју. И пошто је, како треба царски, прослављена свадба кћери његове, цар постави Владимира за краља, поврати му земљу и краљевину отаца његових и сву земљу Драчку. И потом краљ пошље к Драгомиру, стрицу краља Владимира, да сиђе, те да прими своју земљу Требиње, да скупи народ и насели земљу. И тако је и учињено.
Поп Дукљанин
