Biće i među vama lažnijeh učitelja,
koji će unijeti jeresi pogibli, i odricaće se
gospodara koji ih iskupi
(II Pet. 2, 1).
Na ratu je čovek u ovome svetu. Neprestana je borba i mnogobrojni su neprijatelji. Među najopasnije neprijatelje spadaju lažni učitelji. Samo ako je um čovekov uperen uživoga Boga, čovek će biti sačuvan od ovih opasnih neprijatelja. Lažni učitelji su ili kao slepci ili kao razbojnici; prvi zbog slepila svoga vode u propast i sebe i druge, drugi zbog nenavisti ili zavisti namerno zavode druge na kriv put, da im i dušu i telo predadu ognju paklenome. Sam je Gospod prorekao: izićiće mnogi lažni proroci i prevariće mnoge (Mat. 24, 11). Apostol samo potvrđuje reči svoga Gospoda. I lažni proroci i lažni učitelji sejaće seme pogibli u narode. To su jeresi pogibli, kojima će se neki odricati gospodara koji iskupi ljude krvlju Svojom prečistom. Mnogi lažni učitelji već su se javili, i mnoge jeresi pogibli kao kukolj po svetu posejane. Ako znate, braćo, one jeresi pogibli, koje sveti oci na Saborima osudiše, onda ćete umeti raspoznavati glavno seme otrova, koje đavo kroz svoje služitelje poseja po njivi, po kojoj Spasitelj sejaše čistu pšenicu. No i ako znate i ako ne znate, uperite um svoj u Gospoda, ogradite se znamenjem krsta, prizovite u pomoć Svetu Prečistu i ugodnike Božje, a naročito svoga angela hranitelja, pa se ne bojte. Pri tom uvek pitajte crkvu, i ona mnogoiskusna i protiv sviju laži pobedonosna, reći će vam šta je istina. Jer vi ste od juče, a crkva je iz davnina. Vaša pamet manja je od pameti crkve. O Gospode Isuse, Ti si jedini put, jedina istina, jedini život. Ne daj, Gospode, da se povedemo za lažnim učiteljima i da od Tebe odstupimo. Tebi slava i hvala vavek. Amin
Sv. Vladika Nikolaj
* * *
Oni što prosvećuju, ne prosvećuju nego zaslepljuju – šta ćeš činiti s njima Gospode?
Oni odvraćaju decu Tvoju od Tebe, i brane joj, da priđu k Tvojoj Mudrosti, jer govore: Gospod je jedna stara reč vaših mrtvih đedova. To je stara amajlija, koju đedovi vaši nosiše sobom i pomreše. Mi ćemo vas naučiti, kako se rije zemlja, i goji telo, i kuje zlato, što jače sija od mrtvog Gospoda. Šta ćeš činiti sa sablazniteljima dece Tvoje, Gospode?
Ništa im ja neću učiniti, jer oni su učinili sve za prokletstvo svoga semena i plemena. Zaista, goru su sudbu spremili sebi i svome narodu nego književnici i sadukeji iz Judeje. Jer imadoše primer ovih, i ne naučiše se.
U starosti svojoj slušaće klepet mačeva na pragu svome, i umiraće od gladi, ćelavi i drljavi, a neće smeti izviriti se kroz vrata, da opomenu učenike svoje. Čime će ih opomenuti, kad je ime Moje izbačeno iz hajdučkog srca njihovog? Što će ih i opominjati, kad su ih oni na to spremali, po bezdanoj gluposti svojoj, koja prati svakoga, koga ja ne pratim. Šta će im biti, Gospode?
Biće im gore nego Vavilonjanima, kad se u sili svojoj klanjahu krvi i zlatu, i decu svoju učiše, da se tome klanjaju.
Prvo će doći glad kakvu ni Vavilon nije zapamtio. Pa rat, radi pljačke hleba, iz koga će se vratiti pobeđeni. Pa međusobno klanje i paljenje gradova i sela. Pa bolesti, do kojih se ruka lekara neće smeti dohvatiti. I učitelji će biti šibani bičevima i gonjeni da budu grobari svojih učenika, od kojih će svi drumovi smrdeti.
Oni koji vode narod, ne vode nego ga zavode, – šta ćeš činiti s njima Gospode moj? Zavađaju narod radi svoje koristi, i kad se narod zbuni i uzbuni, oni se izmiču sa vlasti i u miru jedu izlaganu dobit. Krive svoje protivnike, a idu stazama njihovim. Od njihove galame, mudrac ne dolazi do reči.
Laskaju glupaku i nasilniku samo da dođu do prvih mesta. Posvednevno pišu knjige i objavljuju zlo svojih srodnika, da bi skrili svoje zlo.
Ne uče narod istini, nego ga hrane lažju okruglu godinu.
Nemoćni su, da učine pravdu narodu, nego ga zastrašavaju plašeći ga gorom nepravdom prošlih vremena.
Haraju za sebe i za prijatelje svoje, jer znaju, da neće dugo.
Šta ćeš činiti s njima, pravedni Gospode?
Učinili su oni sve, i ja nemam šta da činim, nego da ih ostavim sebi. Zaista, neće jesti svoju dobit u miru, nego će je potrošiti na daće svojih rođaka.
Osiromašiće, i miševi će im proletati kroz prodrtu košulju. Snevaće bune prevarenih i poharanih, i dizaće se u ponoći, prestrašeni i oznojeni. Biće im dug život, da bi im kazna bila duža.
Doživeće da vide svoj dom u zgarištu, i bežaće iz svoje zemlje, gladni i bolesni, i neće smeti izgovoriti svoje ime ni pred kim.
Gledaće tuđince u svojoj zemlji, i prosiće komad hleba od njih.
Gore će biti državi njihovoj nego rimskoj. Jer imadoše Rim za primer, i ne poučiše se.
Gore će biti narodu njihovom, koji ih je rodio, nego narodu jevrejskom. Jer imadoše primer naroda jevrejskog, i ne poučiše se.
Slušaće kletve svoga imena, i neće smeti proviriti na prozor.
Gledaće svoj narod gde ga vezane u povorkama vode, i bojaće se za sebe.
I slušaće, i u snu i na javi, proklinjanja svoga imena, i drhtaće, – drhtaće a neće moći umreti.
Gospode Veliki i Strašni, svi su Tvoji putevi milost i istina. Šta ćeš činiti sa zaslepljenim, zavedenim, slaganim i poharanim?
Ako se ko seti imena Moga, setiću se i ja njega, i spašću ga.
Čekam, da me ko vikne, – i odazvaću se.
Dokle ima vikanja na zemlji, imaće i eha na nebu.
Ja sam onaj, koji je najbliži svima i svemu. Dajem se onome, ko Me želi; povlačim se od onoga, ko Me ne poznaje. Bez Mene svet je puhor pepela. I bez Mene ljudi su nemoćniji od puhora.
