Dizel goriva su dugo bila osnovni izvor energije za vozila širom sveta, uključujući Srbiju. Iako imaju brojne prednosti, uključujući veću energetsku efikasnost i ekonomičnost, dizel goriva značajno doprinose zagađenju životne sredine.
Posebno je zabrinjavajuće to što Srbija, kao i mnoge druge zemlje u regionu, uvozi veliki broj polovnih automobila iz zapadne Evrope, često onih koji ne zadovoljavaju savremene evropske ekološke standarde. Ovo predstavlja ozbiljan problem za zaštitu životne sredine i zdravlje stanovništva.
Hemijski sastav dizel goriva i emisija štetnih gasova
Dizel goriva su složene mešavine ugljovodonika, aditiva i zagađivača koji se oslobađaju tokom sagorevanja. Ključni štetni gasovi koji se emituju iz dizel motora uključuju:
Azotni Oksidi (NOx):
NO i NO2: Azotni oksidi nastaju pri visokim temperaturama sagorevanja i visokim pritiscima u dizel motorima. NOx doprinosi stvaranju prizemnog ozona i kiselih kiša.
Zdravstveni Uticaji:
NOx iritira respiratorni sistem, izazivajući kašalj, napade astme i smanjenje funkcije pluća. Dugoročno izlaganje može dovesti do ozbiljnijih respiratornih i kardiovaskularnih problema.
Čestice (PM10 i PM2.5):
PM10 su grube čestice koje mogu uzrokovati iritaciju očiju, nosa i grla. PM2.5 su fine čestice koji prodiru duboko u pluća i krvotok, povezane su sa rakom pluća, kardiovaskularnim bolestima i preranim mortalitetom. One se sastoje od ugljenika, sulfata, nitrata, amonijaka i metala.
Ugljen-dioksid (SO2):
Dizel goriva sagorevaju ugljovodonik oslobađajući CO2, koji je glavni stakleni gas i ključni faktor globalnog zagrevanja.
Specifične problematike u Srbiji
Srbija se suočava sa specifičnim izazovima zbog uvoza velikog broja polovnih vozila iz zapadne Evrope. Mnoga od tih vozila ne zadovoljavaju najnovije ekološke standarde, što dodatno pogoršava problem zagađenja. Problemi su sledeći:
Tehnički Pregledi: Nedovoljno rigorozni tehnički pregledi i manjak efikasnih kontrola omogućavaju starijim vozilima da ostanu u upotrebi, čak i kada emituju visok nivo zagađivača.
Ekološki Standardi: Većina polovnih automobila iz EU ne zadovoljava čak ni Euro 4 standard, dok su Euro 5 i Euro 6 standardi znatno stroži.
Visoka Gustina Saobraćaja: U velikim gradovima poput Beograda, Niša i Novog Sada, gustina saobraćaja doprinosi visokom nivou zagađenja vazduha.
Infrastruktura: Nedostatak adekvatne infrastrukture za bicikle, pešačke staze i javni prevoz dodatno pogoršava problem.
Uticaj na Zdravlje i Okolinu
Dugoročno izlaganje visokim nivoima zagađenja vazduha povezano je sa povećanom stopom respiratornih bolesti, kardiovaskularnih problema, pa čak i smrtnosti.
Ekosistemi: Visoki nivoi zagađivača mogu oštetiti vegetaciju, zagađivati vodne tokove i smanjiti biodiverzitet. Emisije CO2 doprinose globalnom zagrevanju, što rezultira ekstremnim vremenskim uslovima, povećanim brojem toplotnih talasa i promenama u obrascima padavina. Klimatske promene negativno utiču na poljoprivrednu proizvodnju, što može dovesti do smanjenja prinosa i povećane nesigurnosti u snabdevanju hranom.
Zašto Moramo Čuvati Okolinu
Zdravstveni Razlozi:
Čist vazduh je neophodan za zdravlje ljudi. Smanjenje emisija zagađivača iz dizel vozila direktno poboljšava kvalitet vazduha i smanjuje zdravstvene rizike. Manje zagađenje znači manji broj respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, što doprinosi boljem zdravlju stanovništva i manjem opterećenju na zdravstveni sistem.
Ekološki Razlozi:
Smanjenje zagađenja vazduha i vode je ključno za očuvanje biodiverziteta. Čisti ekosistemi su vitalni za održavanje ekološke ravnoteže i zdravlja životne sredine. Očuvanje prirodnih resursa i smanjenje ekološkog otiska ključan za naš opstanak i opstanak budućih generacija.
Ekonomski Razlozi
Smanjenje zagađenja dovodi do manjeg broja obolelih, što smanjuje troškove zdravstvenog sistema a doprinosi i razvitku ekoturizma, za koji Srbija ima sve predispozicije kao zemlja. Očuvana priroda privlači turiste, što može biti značajan izvor prihod za veliki broj stanovništva naše zemlje. Odličan primer je nedaleko od nas, a to je Slovenija, koja je nekoliko puta za redom proglašavana broj jedan eko-zemljom u svetu.
Kako smanjiti štetnosti?
Strože Regulative i Standardi:
Prva i osnovna stvar je poboljšanje tehničkih pregleda i uvođenje strožih standarda emisije za sva vozila, zatim postepeno uvođenje Euro 6 standarda za sva nova i uvozna vozila, finansijske olakšice za kupovinu električnih i hibridnih vozila, razvoj infrastrukture za punjenje električnih vozila i proširenje mreže javnog prevoza i naravno, bolje pruge.
Edukacija i Podizanje Svesti
Edukativne, pa i marketinške kampanje o štetnosti dizel goriva i prednostima ekoloških alternativa mogle bi biti od velike koristi jer je kod nas ekološka svest na prilično niskom nivou.Takođe, promocija vožnje bicikala i pešačenja kao održivih načina transporta je sjajna stvar, a skandinavske zemlje su odličan primer visokog nivoa ekološke svesti. Svi znate one priče, da čak i njihovi državni funkcioneri idu biciklovima na posao.
Za razliku od nas koji sve radimo kontra, brojni evropski gradovi su uveli ili uvode programe za rešavanje problema pročišćavanja vazduha, ali Stokholm ide dalje od većine. Pariz, Atina i Madrid zabranili su samo dizel automobile, a London ima sistem naplate koji pokriva motore s unutrašnjim sagorevanjem koji najviše zagađuju okolinu.
Zaključak
Dizel goriva imaju značajan negativan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Srbija se suočava sa specifičnim izazovima zbog uvoza polovnih automobila koji ne zadovoljavaju savremene ekološke standarde.
Međutim, strože regulative, podsticaji za ekološka vozila i edukacija građana mogu značajno doprineti smanjenju štetnosti dizel goriva. Očuvanje životne sredine je ključna obaveza za osiguranje zdravlja i dobrobiti budućih generacija. Prelazak na čiste tehnologije nije samo ekološki imperativ, već i moralna obaveza prema planeti i svim njenim stanovnicima.
