Zdrave šume su od vitalnog značaja za sve aspekte zdrave planete, od sredstava za život i ishranu do biodiverziteta i zaštite životne sredine, saopštio je Forum Ujedinjenih nacija o šumama povodom obeležavanja Međunarodnog dana šuma.
Očuvanje i održivo korišćenje šuma jedan je od najboljih načina da se očuva priroda na planeti, kao i zdravlje ljudi. Ipak, ovaj dragoceni prirodni resurs je kritično je ugrožen.
Međunarodni dan šuma se obeležava svakog 21. marta, od 2012, a ove godine je u fokusu pozitivni uticaj šumskih ekosistema na ljudsko zdravlje.
Zdrave šume su takođe ključne u borbi protiv klimatskih promena, kao i za doprinos prosperitetu sadašnjih i budućih generacija, ističu u Forumu UN-a o šumama (UNFF).
Zaštita šuma je zaštita blagostanja ljudi
Šume su izuzetno značajne za smanjenje siromaštva i postizanje ciljeva održivog razvoja, poručila je svetska organizacija. Prečišćavaju vodu, čiste vazduh, hvataju ugljenik koji bi inače odlazio u atmosferu i izazivao globalno zagrevanje i obezbeđuju hranu i lekove.
Neprocenjive su za životnu sredinu, privredu, društvo i zdravlje, šume su ugrožene zbog požara, štetočina, suša i nekontrolisane eksploatacije i krčenja, a oni su dosegli nezabeležene razmere, upozorava UNFF.
Pošumljenost je neujednačena po regionima
Najveći gubici beleže se u zemljama u razvoju, a u tropskim krajevima industrijalizacija poljoprivrede i prekomerno iskorišćavanje devastiraju šumske ekosisteme.
Prašume Amazona i na Borneu se uglavnom krče radi gajenja industrijskih žitarica odnosno ekspanzije industrije palminog ulja. Velik deo globalne populacije zavisi od usluga ekosistema omogućenih bogatstvom i zdravljem šuma. Od njih zavisi život i rad 1,6 milijardi ljudi, među kojima je i više od dve hiljade autohtonih zajednica, koje u šumi pronalaze sredstva za život, lekove, gorivo, hranu i sklonište.
Trećina svetskog stanovništva, 2,4 milijarde ljudi na planeti, za pripremanje hrane koristi drvo i druge vrste biomase.
I u razvijenim zemljama očuvanje šuma dobija na važnosti. Međutim, do sada se pokazalo da njima najbolje upravljaju starosedelačke zajednice, jer su u većoj, drevnoj ravnoteži sa ekosistemima.
Ključno je očuvati šumske ekosisteme
Šumski ekosistemi apsorbuju neto 7,6 milijardi metričkih tona ugljen-dioksida godišnje, navodi organizacija „Global Witness“. Jedanaest procenata globalnih emisija gasova staklene bašte pripisano je krčenju i degradaciji šuma, koje umanjuju kapacitete za skladištenje ugljenika.
Šume zauzimaju oko jedne trećine kopna na planeti, a udeo se smanjuje. Od 1960. do 2019. godine je nestalo 437,3 miliona hektara, dok su u istom periodu zasadi i nove šume zauzeli 355,6 miliona hektara.
Prosek pošumljenosti po čoveku je 1960. iznosio 1,4 hektara, a danas je pola hektara.
Šume su stanište za 80% kopnenih vrsta biljaka i životinja
Po nekim studijama, gde je više vegetacije ima i više padavina. Preko 40 procenata padavina na kopnu potiče od isparavanja vode iz biljaka. Za bogate šumske ekosisteme i prašume nisu nije zaslužna samo vlažnost u tim područjima, već oni održavaju vlažnost i druge uslove za život.
Bujne i zdrave šume stabilizuju klimu, povećavaju padavine i smanjuju trajanje sušnih sezona. Procenat pošumljenosti u regionu Najviše površina pod šumama ima Rusija, 815 miliona hektara, zatim Brazil, 490, i Kanada, 346 miliona hektara. U Evropi najviše šume ima Švedska, 28 miliona hektara, a slede Finska, sa 22, i Španija, sa 18 miliona hektara.
Najveći procenat u regiji o kojoj izveštava „Balkan Green Energy News“ imaju Crna Gora i Slovenija, po dve trećine, što ih svrstava među najpošumljenije države u Evropi. Bosna i Hercegovina ima 43 procenta teritorije pokrivene šumama, Severna Makedonija oko 40, Hrvatska 34, a Srbija 31 procenat.
Koliko je Srbije zaista pod šumom?
Podaci su raznoliki.
„Ukupna površina pod šumama u Srbiji je 39,1 odsto, što je iznad svetskog proseka od 30 odsto, a u granicama evropskog, koji je 39 odsto“, navode u Upravi za šume pri Ministarstvu poljoprivrede Srbije za BBC na srpskom.
Prema rezultatima popisa poljoprivrede 2023, u Srbiji je 48,2 odsto manje površina pod šumom nego 2018. godine, objavio je Republički zavod za statistiku.
Ovaj procenat se, međutim, odnosi na šume koje se nalaze na poljoprivrednim gazdinstvima, jer su samo one bile pod lupom statističara.Stanovnici i firme koji su vlasnici šuma, a nemaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, nisu bili obuhvaćeni ovim popisom.
„Do značajnog pada površine pod šumom na gazdinstvima došlo je jer mnoge kompanije koje raspolažu šumama više ne koriste poljoprivredno zemljište i samim tim se nisu našle na ovom popisu“, objašnjavaju statističari razliku u procentima. Statistika pokazuje i drugačije podatke o pošumljenosti – oko 29 odsto, kažu iz Republičkog zavoda za BBC na srpskom.
Ćelava Vojvodina i šumovita Šumadija
Najviše šuma u Srbiji je na jugu i istoku – 41 odsto teritorije u Šumadiji, na zapadu oko 37 odsto, u regionu Beograda 19 i u Vojvodini tek sedam odsto tla pod šumom, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
Procenat šumovitosti se tokom vekova i decenija značajno menjao, objašnjavaju u Upravi za šume Srbije.
„Na prelazu između 18. i 19. veka, tadašnja površina Srbija bila je skoro 80 odsto pod šumama, da bi prema podacima iz 1939. godine pala na 17 odsto.
„Ratovi, gradnja i krčenje šuma kako bi ta mesta postala poljoprivredno zemljište, glavni su krivci za to“, kažu u Upravi.
Tek posle Drugog svetskog rata, počelo je pošumljavanje zemljišta, da bi se došlo do sadašnjih 39 odsto, prema podacima poslednje Nacionalne inventure, popisa šuma.
„Povećanjem šumovitosti u Srbiji ublažava se štetno dejstvo efekta staklene bašte, proizvodnja kiseonika, prečišćavanje zagađenog vazduha i obezbeđuje se prostor za odmor i rekreaciju“, ističu u Upravi za šume.
Šumovitost Vojvodine bi trebalo da bude duplo veća
Srbija je srednje pošumljena zemlja, objašnjavaju stručnjaci.
Pošumljavanje se vrši svake godine, a drveće sadi na neobraslom šumskom zemljištu, i tamo gde su bolest i štetočina uništile rastinje, kažu u Upravi za šume.
Više je šuma u privatnom vlasništvu, 58,3 odsto, a 41,7 odsto je u državnoj svojini, navodi Javno preduzeće „Srbijašume“.
Zemljište u Vojvodini, na severu Srbije, većinom je poljoprivredno, i šuma nema mnogo.
Ipak, tokom prethodnih desetak godina, u Vojvodini je posađeno oko 2.500 hektara novih šuma na državnom i privatnom zemljištu, kažu iz Pokreta gorana Novog Sada.
„Šume najviše nestaju prilikom eksproprijacije zemljišta za izgradnju infrastrukturnih projekata, restitucije, prenamene zemljišta iz šumskog ili poljoprivrednog u građevinsko.“
„Na osnovu evropskog proseka, optimalna šumovitost Vojvodine bi trebalo da iznosi oko 14 odsto“, dvaput više nego danas, navodi Pokret gorana Novog Sada.
Krađe šuma kao ogroman problem
„Krađa šuma je česta, naročito na onim imanjima koja su zapuštena i niko ih ne obilazi.
„Ja, maltene, znam gde se nalazi svako stablo, vodim računa i to će jednog dana moja deca naslediti“, kaže Svetozar Petrović.
Šumarsko-lovna inspekcija kontroliše državne šume, ukazuju u Ministarstvu poljoprivrede za BBC na srpskom.
„U 2023. podneto je 1.168 prekršajnih prijava, privremeno je oduzeto 6.364 metara kubnih bespravno posečenog drveta ili stabala koja su bespravno stavljena u promet.“
Ipak, visina kazni nije ni približna stvarnoj vrednosti šuma – ne samo finansijskoj.
„Ne postoji veće bogatstvo koje ću ostaviti deci od ove hrastove šume“, kaže Svetozar Petrović.
Više sadnje drveća i veća ekološka svest
Više sadnje drveća i veća ekološka svest su izuzetno važni za očuvanje naše planete i zaštite životne sredine. Evo nekoliko razloga zašto je to važno:
- Klimatske promene: Drveće apsorbuje ugljen-dioksid iz atmosfere, pomažući u smanjenju efekta staklene bašte i globalnog zagrevanja. Veća količina drveća može značajno doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.
- Bioraznolikost: Šume i druge prirodne staništa su dom za mnoge biljne i životinjske vrste. Veća sadnja drveća znači više staništa za različite vrste, što pomaže očuvanju biodiverziteta.
- Čišćenje vazduha: Drveće apsorbuje različite zagađujuće materije iz vazduha kao što su azotni oksidi, sumpor-dioksid i čestice prašine, čime doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha.
- Zaštita zemljišta: Korenje drveća sprečava eroziju zemljišta, što je važno za očuvanje plodnosti tla i sprečavanje erozije.
- Psihološki efekti: Boravak u prirodi, okruženje zelenilom, poznato je da pozitivno utiče na mentalno zdravlje ljudi. Veća prisutnost drveća u gradovima i urbanim sredinama može doprineti smanjenju stresa i poboljšanju opšteg blagostanja.
Sadnjom drveća, sadimo kiseonik za nas i naša buduća pokoljenja.
Kako biste doprineli ovom cilju, možete se pridružiti lokalnim inicijativama za sadnju drveća, podržati organizacije koje se bave očuvanjem životne sredine, smanjiti sopstvenu potrošnju resursa, reciklirati i promovisati ekološki održive prakse u svakodnevnom životu. Takođe je važno da se edukuju ljudi o značaju ekološke svesti kako bi se postigao veći nivo svesti i brige o očuvanju prirode.
