Raziđe se ona tmina crna, srpsko sunce zasja s neba plava, veseo se usklik svud’ zaori: „Samo sloga Srbina spasava!“ Ponovo je opet zablistala među braćom sloga, ljubav prava. Ushićenjem Srbin kliče sada: „Samo sloga Srbina spasava!“, rodoljubivi su stihovi srpskog pesnika sa Cetinja Đura Perovića, koje je objavio „Glas Crnogorca“ 1889. godine.
Cetinjski list objavljivanjem stihova darovitog pesnika koji je u tom periodu rukovodio štamparijom Crnojevića, pozvao je na slogu srpskog naroda koja, kako je Đuro Perović poručio svojom pesmom, jedina može da ukloni crnu tminu i da učini da na nebu sija srpsko sunce.
Samo sloga Srbina spasava
Raziđe se ona tmina crna,
Srpsko sunce zasja s neba plava,
Veseo se usklik svud’ zaori:
„Samo sloga Srbina spasava!“Ponovo je opet zablistala,
Među braćom: sloga, ljubav prava,
Ushićenjem Srbin kliče sada:
„Samo sloga Srbina spasava!“Druge ptice u zanosnom letu
Viju s’ iznad srbijanskih glava,
Slušajući gdje se gromko ori:
„Samo sloga Srbina spasava!“Na obzorju srpskom pomalja se
U svečanom ruhu, stara slava,
Susreti je Srbe, sa usklikom:
„Samo sloga Srbina spasava!“
