Nakon završetka Drugog svetskog rata procenat nepismenog stanovništva na Kosovu iznosio je 74 posto. Samo dvadeset i pet godina kasnije osnovan je univerzitet na kojem je posle samo deset godina studiralo više od 26.000 redovnih studenata.
Osamdesetih godina, u vreme kad su na Kosovu Albanci žrtve „velikosrpskog hegemonizma” predvođenog Đorđem Balaševićem, tamo, proporcionalno gledajući, studira veći procenat mladih nego igde u Jugoslaviji (26 studenata na hiljadu stanovnika, naspram 14 na hiljadu u Sloveniji i Hrvatskoj). U isto to vreme u susednoj Albaniji živi između 120.000 i 150.000 Južnih Slovena koji nemaju apsolutno nikakva prava.
Koliko „velikisrpski hegemonizam“ poguban?
… to što su pod „velikosrpskim hegemonizmom” Slovenci prvi put dobili priliku da se fakultetski obrazuju na svom jeziku, a Makedonci da svoj jezik uopšte zvanično i imaju i na njemu štampaju knjige, samo po sebi dovoljno govori.
A najbolji dokaz koliko je „velikosrpski hegemonizam” poguban vidi se po tome što su svi ovi narodi, nakon što su se rešili „velikosrpskog hegemonizma”, izišli na zelenu granu.
Pod „velikosrpskim hegemonizmom” Sarajevo je zaslužilo i organizovalo Olimpijske igre, a danas je Bosna i Hercegovina najmnogoljudnija među ono malo evropskih država koje se mogu nabrojati prstima jedne ruke, a koje nemaju nijednu olimpijsku medalju.
Broj Albanaca na Kosovu je rastao, a sada pada
Pod „velikosrpskim hegemonizmom” broj Albanaca na Kosovu je konstantno rastao, a sada, evo, uglavnom pada.
Puna je javnost „regionalnih dušebrižnika” koji trube o opasnostima „velikosrpskog hegemonizma”.
Istorija je, međutim, učiteljica života, a ona nas, videli smo, jasno i nedvosmisleno uči da „velikosrpskog hegemonizma” treba da se čuvaju jedino – Srbi.”
Autor: Muharem Bazdulj
