Kada čovek sretne čoveka i zagleda se u njega, a na tom čoveku sve ljudsko, a duša Božija, eto takav se osećaj rodio u srcu agenta FBI-a , tog dalekog leta 1992. godine, kada se obreo pred jednim Srbinom, a snaga onoga što sreo ležala u smirenosti i dubokoj veri. Patrijarh Pavle, u svojoj jednostavnosti i svetosti, tiho je zašao u vode Pacifika, pogledao nebo i izustio kratku molitvu. Uzevši dva bela kamenčića, poljubio ih je sa istom ljubavlju kojom je svakog čoveka prihvatao. Malen rastom, uspeo je da ceo svet ponese u sebi, a čitava planeta bila mu je tesna. Večnost i Carstvo Nebesko bili su mera njegove duše i njegov jedini horizont.
„Ovo je svetac koji hoda,“ izustio je agent, kleknuvši na kolena. U tom trenutku, na hiljadama kilometara udaljen od svoje otadžbine, na putovanju sa jednog na drugi kraj Amerike, iz Los Anđelesa u Čikago, Patrijarh Pavle, nenametljiv i tih, bez usiljenih gestova, pokazao je ko je on. Tihi molitvenik i pastir naroda, ali i živi primer istinske ljubavi prema Bogu.
Na samom početku posta, u susret rođenju Hristovom, setimo se njegovih reči i pouka koje su sada već, duboko utkane u biće srpskog naroda. Patrijarh Pavle nas je učio da je post daleko više od uzdržavanja od hrane. On je podvig duše, vreme kada se izbacuje ono što je loše, a na njegovo mesto sadi ono što je dobro.
Gordost: Koren velikog pada
„Ne smatraj sebe boljim od drugih, čak i ako postiš,“ često je govorio patrijarh. Gordost je opaka zamka u koju čovek lako upada. Oni koji se uzdižu iznad drugih zbog svog podviga posta, čine ga praznim i licemernim. „Post treba da bude tajan, bez hvalisanja i bez mržnje, zavisti ili ogovaranja,“ učio je. Istinski post je onaj koji privodi čoveka smirenju, a iz smirenja se rađa znanje da je spasenje moguće samo u Božjoj milosti.
Prejedanje: Skrivena zamka
Jedna od najdirljivijih pouka patrijarha Pavla jeste da je prejedanje greh, bez obzira na to šta jedemo. „Ako jedemo neumereno, čak i posnu hranu, nismo učinili ništa,“ upozoravao je. Post nas uči da obuzdamo strasti, da se okrenemo duhovnom, a ne da tražimo zadovoljstvo u jelu. To je trenutak kada se čovek suočava sa sobom i svojim slabostima, kada se u srcu začnu skromnost i uzdržanost.
Nepoštovanje posta: Put udaljavanja od Boga
Nije slučajno što je patrijarh Pavle uvek insistirao na poštovanju crkvenih pravila. Post nije samo lična stvar, već čin ljubavi prema Bogu. On nas vraća suštini, unutrašnjem miru i spremnosti da primimo Božju blagodat. „Svojevoljno odstupanje od posta je kao okretanje leđa daru koji nam je dat za spasenje,“ govorio je.
Patrijarh Pavle nije bio samo učitelj. On je bio živi primer. Taj jednostavni gest podizanja kamenčića iz Pacifika, nije bio samo trenutak zanesenosti u molitvi, to je bio čin ljubavi i zahvalnosti prema svemu što je Bog stvorio. Ljubio je prirodu, ljude, vazduh, vodu, pa čak i kamen, jer i nasitnija materija je pokazatelj da je Bog svemoguć.
Dok ulazimo u ovaj post, zapitajmo se: da li smo spremni da izbacimo gordost, obuzdamo svoje strasti i vratimo se Bogu? Da li ćemo samo da delimo citate našeg blaženopočivšeg patrijarha ili ćemo i živeti po zaveštanju njegovom, mi deca njegova. Da li smo spremni da živimo po onome čemu nas je patrijarh Pavle učio, tiho, smireno, u ljubavi prema bližnjima i sa dubokom verom u srcu?
Počnimo danas, ovog trena, neka nam duša zatreperi molitvom u srcu. Put ka spasenju je pred nama.