Uganda je nedavno objavila značajne rezultate geoloških istraživanja koja ukazuju na prisustvo bogatih ležišta zlata, sa procenama oko 31 milion metričkih tona rude iz koje se može ekstrahovati zlato. Procenjena količina čistog zlata u ovoj rudi je otprilike 320.000 kilograma (320 tona), a ne stotine hiljada tona kako je ponekad pogrešno preneto u medijima.
Koliko zlata i kakva vrednost?
Procenjena količina čistog zlata od 320 tona ima tržišnu vrednost u stotinama miliona dolara, u zavisnosti od trenutne cene zlata koja se kreće oko 1.900–2.000 dolara za uncu (1 unca ≈ 31 gram). Ovaj nalaz, iako impresivan za regionalni kontekst, nije blizu vrednosti od nekoliko biliona dolara koja je pogrešno spekulisana.
Potencijalni uticaj na ekonomiju
Ipak, ovaj resurs može značajno da utiče na ugandsku ekonomiju koja trenutno ima BDP od oko 49 milijardi dolara. Efikasnom eksploatacijom nalazišta i uz odgovarajuću politiku, Uganda može da privuče strane investicije, stvori radna mesta i poveća prihod od izvoza.
Skepsa i geološka realnost
Stručnjaci upozoravaju da je prethodno pominjana količina zlata od 320.000 tona izuzetno nerealna – toliko zlata ne postoji ni u najvećim svetskim rudnicima. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, ukupna količina zlata iskopanog u istoriji je oko 205.000 tona, a poznate svetske rezerve su oko 53.000 tona. Stoga je jasno da je reč o manjem, ali i dalje značajnom nalazištu.
Moguća greška u interpretaciji podataka
Verovatno je došlo do konfuzije između jedinica merenja: količina zlata od 320.000 je mogla biti izražena u gramima ili kilogramima, a ne u tone, ili je reč o količini rude, a ne čistog metala. Takođe, koncentracija zlata u rudi je verovatno oko 0,32 grama po toni, što je tipično za ekonomski isplative rudarske projekte.
Sledeći koraci i izazovi
Nalazišta se nalaze u regionima Karomodža, Busia i drugim delovima Ugande. Kineske i druge strane kompanije već ulažu u razvoj rudarskih projekata, uključujući izgradnju postrojenja za preradu i rafinaciju.
Međutim, uspešnost ovog projekta zavisiće od kvaliteta upravljanja resursima, transparentnosti u korišćenju prihoda, kao i od izbora ekološki održivih metoda rada. Izbegavanje „prokletstva resursa“ — fenomena gde prirodno bogatstvo dovodi do korupcije i socijalnih problema — biće ključno za pozitivan ishod.
