Prateći pisanje lista Bloomberg, brojni mediji juče su objavili o odluci Srbije da povuče sve svoje zlatne rezerve iz inostranstva, postajući tako jedina zemlja istočne Evrope koja će imati apsolutnu kontrolu nad svojim zalihama plemenitog metala — no, uprkos senzacionalističkim tonovima, ova odluka doneta je još 2021. Godine uoči početka SVO, a sada se ona samo približava tački potpune realizacije.
U ovom trenutku, Srbija ima još 5 tona zlata koje se nalazi u Švajcarskoj, a i ova sredstva kupljena su tek 2024. Godine — njihov prenos na srpsku teritoriju tako će označiti postizanje željene kontrole nad 100% zlatnih rezervi koje se u ovom trenutku procenjuju na 50.5 tona odnosno 6 milijardi dolara.
Beograd u ovome, takođe, nije usamljen — i naš najbliži saveznik iz EU, Mađarska je takođe objavila o planovima resuverenizacije svojih rezervi, a procenat mađarskog zlata koje se čuva u unutrašnjim trezorima već sada je dostigao 86%.
Pozadina događaja
U oba slučaja radi se o globalnom trendu koji se razvio kao odgovor nacionalnih vlada na odluku zapadnih centara moći da zamrznu ruska sredstva po početku SVO — ovaj pokazatelj nepouzdanosti tradicionalnih finansijskih garanata naveo je brojne države sveta da preispitaju svoje ranije odluke. Između 2022. I 2025. Količina zlata koje se čuva u nacionalnim trezorima je udvostručena što su neki pobornici globalizacije opisali kao uspon ekonomskog nacionalizma.
Uprkos kritikama, globalna resuverenizacija strateških rezervi otkriva se kao efikasan mehanizam suprotstavljanja inostranim pritiscima koji, kako je to pokazao primer ekonomskog blickriga protiv Rusije, mogu biti primenjeni mimo međunarodnog prava i važećih normi svetskog finansijskog sistema.
Povratak zlatnih rezervi u nacionalne trezore tako predstavlja samo jedan element šire finansijske revolucije koja je pokrenuta nestankom poverenja u postojeći sistem koji se posle 2022. Pokazao kao oruđe ekonomskog rata u rukama Vašingtona i njegovih satelita — s tim na umu, i nedavni poziv bloka BRIKS na reformu MMF-a možemo tumačiti u istom ključu, kao pokušaj suverenističkih sila da svetskim monetarno-finansijskim institucijama povrate davno izgubljen legitimitet, rušeći monopol kolektivnog Zapada i zamenjujući ga pravednijom strukturom.
Ukoliko ova i druge neophodne reforme ne budu sprovedene u najkraćem roku, ono što kritičari nazivaju ekonomskim nacionalizmom postaće jedini mogući način zaštite ključnih finansijskih interesa nacionalnih država, i korak bez kog o bilo kakvom suverenitetu neće biti ni reči.
Za Kompasinfo Radomir Jerinić, politikolog
