Američki javni dug dostigao je istorijski nivo od preko 37 biliona dolara, pokazuje najnoviji izveštaj Ministarstva finansija. Ovaj iznos je premašen skoro pet godina ranije nego što su predviđale zvanične projekcije iz 2020. godine, kada je Kancelarija za budžet Kongresa očekivala da će toliki nivo zaduženja biti dostignut tek posle 2030.
U poslednjih godinu dana dug je rastao neviđenom brzinom. U januaru 2024. iznosio je 34 biliona dolara, u julu već 35, u novembru 36, a sada je prešao 37 biliona. To znači da je savezna vlada pozajmljivala po bilion dolara svakih pet meseci, što je dvostruko brže od proseka zaduživanja u prethodnih 25 godina. Razlog za ovakav skok duga leži u ogromnim merama potrošnje tokom pandemije, koje su ostavile duboke posledice na budžet, ali i u trajnom rastu izdataka za zdravstvo, penzije i socijalne programe.
Posledice sve jače oseća ekonomija. Samo za otplatu kamata država izdvaja skoro jedan bilion dolara godišnje, što je više nego što se troši na odbranu ili Medicare. To ostavlja manje prostora za investicije u infrastrukturu, obrazovanje i druge javne potrebe. Prema podacima fondacije Peter G. Peterson, sadašnji nivo duga znači približno 280.000 dolara po domaćinstvu ili oko 108.000 dolara po stanovniku SAD.
Iako je kreditna agencija S&P zadržala rejting Sjedinjenih Država na nivou „AA+“ sa stabilnim izgledima, njeni analitičari upozoravaju da će budućnost duga i deficita zavisiti od političkih odluka o porezima i javnim rashodima. Kancelarija za budžet Kongresa već prognozira da će deficiti nastaviti da rastu, od 1,7 biliona dolara 2026. godine do 2,5 biliona u 2035, dok bi ukupan dug u tom periodu mogao da premaši 118 odsto američkog BDP-a. Pojedine procene idu još dalje i upozoravaju da bi do sredine veka ukupan dug mogao dostići i 150 biliona dolara.
Američki javni dug danas je jedan od najvećih ekonomskih i političkih izazova. Njegov rast ubrzao je daleko brže nego što je iko očekivao, a posledice se već osećaju kroz više kamatne stope, skuplje kredite i ograničene javne investicije. Ukoliko ne dođe do ozbiljnih reformi, ova putanja zaduživanja mogla bi da dovede do dugoročne fiskalne krize čije razmere nije teško zamisliti.
